Ivana Baćković stoji iza lajfstajl brenda Two Birds design, koji se bavi dizajnom i proizvodnjom suvenira i stvari koje svakodnevno koristimo. Ivana je po profesiji grafička dizajnerka, a na ideju da osnuje svoj brend je došla potpuno spontano.

Kada i kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni biznis?

Uvek sam volela da razmišljam o nekoj ideji i njenoj egzekuciji, da tražim načine i forme kako da je „oživim“ i ispričam priču. Moj današnji brend i stvari koje pravim poslužile su i služe da je ispričam.

Ne mogu tačno da kažem kada sam došla na ideju da krenem sama. Dizajn je uvek bio moj način komunikacije sa svetom. Priča koju pričam sa svojim brendom otvoren je poligon da kažem, primetim i nasmejem ljude, a da im pri tom ponudim nešto što će im biti od koristi u svakodnevnom životu, što će imati sjajan kvalitet i čime ćemo zajedno podržati proizvodnju u Srbiji. Pre pokretanja svega, putovala sam po svetu i obilazila sve veće sajmove, iz oblasti ritejla, poklona i slično. Kao neka vrsta istraživanja tržišta. Obišla sam čak i fabrike u Kini. Potom sam uradila istraživanje tržišta, pozicioniranje brenda i odredila profil eventualnog kupca. Zaključak je bio da je za obim i vrstu mojih proizvoda, a to je veliki broj proizvoda ali manje po obimu kolekcije, Srbija najbolje tržište, kako po kvalitetu izrade tako i po konkurentnosti cena. Meni je posebno drago što mi je odabrano tržište i geografski blizu, pa sam u mogućnosti da na licu mesta u proizvodnji radim korekcije boja, oblika, tekstura ali i dizajna pre nego što proizvod ode u tiraž. S obzirom da moj brend podrazumeva izradu kolekcija, gde se jedan dizajn razvija na više površina, materijala i tekstura, jako je bitno raditi korekcije boja u toku pripreme i proizvodnje, jer ista boja ima različit ton kada se aplicira na drvo, papir, tekstil ili keramiku, a ideja je da svi proizvodi, jedne kolekcije,  stoje zajedno.

Da li je rad i razvoj na sopstvenoj firmi uticao i na vaš lični razvoj? Kako, ako da?

Mogu reći da jeste uticao na lični razvoj, i to u organizacionom delu. Nije tajna da mi kreativci i nismo baš jaki kada je u pitanju organizacija, tako da mi je razvoj u tom smeru dobro došao. Dani koje ja posvetim fakturama, su dani koje ukradem od crtanja i kreativnog razmišljanja. Ključna stvar koja je meni tu pomogla je dobar saradnik. To je druga stvar koju sam stekla zbog mog brenda. Na samom početku ideje nastanka brenda imala sam jedno neprijatno iskustvo sa poslovnim partnerom. Problem je prevaziđen, ali mi je ostala bojazan od izbora ljudi sa kojima bih blisko sarađivala. Zapravo, moj najveći strah upravo je bilo prevazilaženje tog problema. Međutim, danas sam prevazišla taj svoj strah i mogu reći da trenutno intenzivno radim na tome da uključim i  druge  ljude u posao, na mesta i pozicije gde bi se oni osećali prijatno, kao deo moje priče. Šta više, shvatila sam da je to mešanje energija različitih ljudi koji se slažu utiče na moju kreativnost pa i na sam kvalitet proizvoda. Iskoristila bih i ovu priliku da pozovem da mi se jave ljudi koji bi voleli da sarađuju sa mnom u „Two birds design“ priči.

Kako izgleda balansiranje između porodice i posla?

Sve je opet pitanje organizacije. Znala sam da mi je upravljanje projektima slabija strana, pa sam mnogo o tome čitala, slušala podkaste… Na na kraju sam čula pametan savet, koji mi je dosta pomogao. Ako nešto jako želite i znate šta želite, to je pola puta u upravljanju projektima. To mnogo podseća na ono da neko jednostavno zna da crta sa perfektnim osećajem za perspektivu, ali i da nije nemoguće i naučiti to. Na kraju shvatite da je sve što radite u stvari upravljanje projektima. Čak i kuvanje ručka, jer morate da pazite na nekoliko stvari istovremeno koji treba da se posluže u istom trenutku. S obzirom da sam mama jednog dečaka, koji traži svoje vreme u mom danu, igranje uloge na relaciji dizajner-roditelj veoma je zahtevno. Moram da priznam da mi mnogo znači to što ni pre rođenja deteta a i pokretanja firme nisam bila dizajnerka koja u 17h isključi računar i završi radni dan, jer nisam u mogućnosti da spakujem radni dan u 8 sati upravo zbog deteta. Osim toga, ponovo se vraćam na činjenicu da je za ženu preduzetnicu, koja je pri tom i majka, veoma važno imati dobrog poslovnog partnera ili bar nekog kom se uvek deo posla može delegirati.

Danas kada pomislite na period pre nego što ste osnovali svoju firmu, šta biste voleli da ste znali i šta biste poručili sebi? Danas kada se osvrnem na sve, shvatam da bi mi sve bilo mnogo lakše i da bih bila dosta rasterećenija da sam imala inicijalni kapital. To bi mi uštedelo dosta vremena,  nerviranja i truda. Bar u prvim koracima.

Da li je tvoj prvobitna zamisao ostvarena i kakvi su ti dalji planovi za razvoj tvog brenda?

Teško da u brendu, kao što je moj, možete imati jasno definisanu zamisao. Nastanak suvenira i stvarčica koje dizajniram i proizvodim segmenitran je posao i potrebno je sve faze odraditi na najbolji mogući način i uz maksimum kvaliteta krajnjeg proizvoda kako biste uopšte došli do rada na plasmanu i prodaji. U situaciji koja nas je zatekla sa pandemijom, svaka od faza je patila, od isporuke do manjka radne snage. To vreme sam morala da morala sam da se okrenem crtanju i dizajnu što bi bila jedina faza koja je isključivo moj deo u celoj produkciji. U narednim danima ideja je da se dogovori nastavak produkcije, a sasvim prirodno i pokretanje web shopa koji je najviše trpeo sa ovim odlaganjem. Imam divne prijatelje sa kojima imam dogovor da se uključe i preuzmu ovaj deo i jako se veselim tome. U planu je da sve to prati promocija brenda, uživo, što je takođe čekalo da se pandemija završi. Osmišljen je kao svojevrsni pop-up šop, gde će na jednom mestu moći da se vide sve kolekcije, kao jedinstveni koncept. Želja mi je da se sve to organizuje u Kulturnom Centru Dorćol, koji sam, sa par prijatelja, pokrenula pre nekog vremena kao novu tačku susreta, stvaranja i umrežavanja ljudi. Potpis Centra je Ljudi/Umetnost /Ekologija. Jedna od ideja koju smo osmislili za Centar, a koja je vezana za umrežavanje, jeste organizovanje saradnje i radionica među preduzetnicima različitih preduzeća i interesovanja kako bi se pronašli odgovori za raznoraznapitanja koja ih muče. Osmišljena je kao svojevrsna platforma gde učesnici mogli i da se predstave, pojedinačno ili u okviru grupnih, tematskih dešavanja. U ovom trenutku zaokupirani smo pisanjem projekata i iskreno se veselimo dolasku proleća i druženju uživo. Promocija mog brenda i pop-up šop bili bi na neki način i poziv drugima da nam se pridruže. U proteklih nekoliko godina fokus mi je bio na dizajnu i kvalitetnoj produkciji proizvoda, pa mislim da je sada idealno vreme da se sve osmišljeno i stvoreno približim ljudima.

Pokretanje webshopa predstavlja i iskorak ka inostranom tržištu. Pre pandemije, tačnije u avgustu 2019. godine, imala sam sjanu priliku da učestvujem u NYNOW, jednom od najvećih retail sajmova na svetu, koji se organizuje u Njujorku. U tom trenutku nisam imala finansijskih mogućnosti da plasiram svoje proizvode, pa sam sajam posetila kao Ilustrator, dizajner i proizvođac. Posebno iskustvo za mene je predstavljala mogućnost da prisustvujem svim sastancima iz mojih kategorija, tokom kojih sam pokazala par proizvoda i mogu da kažem da su prošli jako zapaženo. Feedback koji sam dobila jeste da je moj rad veoma „fresh“ i drugačiji. Mislim da se posebno istakla moja kolekcija New York moments u okviru Cities kolekcija.  Svesna sam da izlazak na inostrano tržište podrazumeva podizanje nivoa i proivodnje, kvaliteta proizvoda i organizacije posla na nivo savršenosti, jer se u takvom okruženju greške ne praštaju, ali verujem da sam spremna na taj korak i zaista mu se radujem.

Kako izgleda vaša radna nedelja? Šta najviše, a šta najmanje volite kod toga što ste preduzetnica?

Moj slučaj je dosta specifičan kad je u pitanju radna nedelja, ali i kada su u pitanju dobre i loše strane preduzetništva. Moj suprug je takođe preduzetnik i mi teško da znamo šta je fiksno radno vreme. Ali, sa druge strane, imamo mogućnost da se izmestimo i radimo gde god želimo. Naime, već par godina, deo vremena živimo na planini, a deo u gradu. Priroda mnogo znači i nama ali i našem detetu, pa smo opremili staru porodičnu kuću sa svim uslovima za rad koji su neophodni za naše poslovanje. Osim toga, uzeli smo pčele i pravimo naš med, propolis. Godišnji odmor nemamo već godinama unazad, pa nam ovaj vid bega iz grada puni baterije na način koji nama mnogo više znači. Prošle godine sam, u sklopu brenda, ispričala priču o ovom „New normal“ životu  kolekcijom „Abnormal is New f.ckn normal…make it great!“ podstičući ljude da iz pandemije pokušaju da izvuku nešto dobro za sebe. Kolekcija je pozvana na učešće na Švedskim danima dizajna, čije je tema bila 1+1=3. Meni lično je jako bitna sloboda, kako za život tako i za kreativno razmišljanje. Na planini su nastale neke od mojih najboljih ideja. Za dete je ovakav vid života pravo uživanje, a bezbednost koju nosi život u prirodi ostavlja više vremena za fokusiranje na stvaranje. Desi se i na planini nekakav naporan Zoom sastanak, ali posle toga odete u šumu, u šetnju ili branje pečuraka, čaja i stres brzo nestane. Meni su ljudi jako bitni za stvaranje, a u selima smo svakodnevno upoznajemo neke jako inspirativne ljude. Te šire i dalje vizure su uvek veliki vetar u leđa.

S obzirom da poznajete sve pozitivne i negativne strane ženskog preduzetništava, koje zakonske promene bi olakšale vaše poslovanje?

Verujem da bi svima bilo mnogo lakše ako u prvim godinama poslovanje ne bismo imale sve te silne namete, poreze i slične zavrzlame, kao i da postoje olakšice pri zapošljavanju ljudi. Zaista bi nam značilo za lakši početak ali i dalji razvoj.

Šta biste poručili ženama koje danas planiraju da se upuste u preduzetničke vode?

Ženama koje planiraju da krenu sa svojim projektima bih savetovala da prvenstveno definišu svoje prioritete, jer vremenom granice posla i privatnog života postaju blurovane i isprepletane. Preduzetništvo je jedna hobotnica koja svakim pipkom nešto traži, pa je od početka bitno da znate šta možete da date ali i da pazite da vas ne proguta. Takođe, pre nego se upustite u rukovanje sa hobotnicom da što više saznate o poslu koji želite da pokrenete, o ulaganjima, troškovima. Takođe, mislim da je veoma važno da slušate ljude koji su već na tom putu ali i da pokušate da ostanete objektivni prema svojoj ideju. Ja sam imala sreću da sam gotovo sličan posao radila za drugog klijenta, pa sam mnoge izazove brzo prevazišla. Ali, pojavili su se neki drugi izazovi, jer je bilo dosta poslova koji su bili „iza scene“ , za koje ja nisam ni znala da postoje, a morala sam da se bavim i njima. Veoma je važno da znate da je skoro sve rešivo, u neko određeno vreme i na neki određeni način. Stoga je odlično da uvek imate neki segment posla koji će biti lako dokučiv, koji možda nije toliko dobro isplativ kao glavna ideja, ali vam pomaže da ostanete u igri. I kao za i sve u životu, morate da naučite da rešavate stvari u hodu. Ali mislim da to većina mama već zna 🙂

 

Napisala Vanesa Marčeta

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta Pravda za mame preduzetnice koji Centar za mame u saradnju sa roditeljskim portalom Bebac realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.

Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: