Lidija Andrić je majka dvoje dece, koja je oduvek želela da radi u laboratoriji. Njena ljubav je bila tako jaka da je završila molekularnu biologiju na prestižnom italijanskom univerzitetu u Bolonji. Iako je privatni biznis i samostalno vođenje firme nikada nisu zanimali, danas je ponosna direktorka kompanije „Ellika”, koja se bavi proizvodnjom nameštaja i igračaka od drveta.

Kada i kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni biznis?

Moj suprug, koji je po obrazovanju mašinski inženjer, je još od studentskih dana maštao da ima sopstvenu radionicu i da pravi stvari sa svoje dve ruke. Iskreno, ja se dugo nisam slagala sa tom idejom. Međutim, rođenjem devojčica promenio mi se pogled na svet. Počinjem više da vrednujem vreme sa kojim raspolažem i stavljam porodicu  na sam vrh svojih prioriteta.

Početkom 2016. donosimo odluku da se iz Italije vratimo u Srbiju i da pokušamo da ponudimo nešto što do tada nije bilo prisutno na našem tržištu – nameštaj i igračke od prirodnih materijala, svedenog dizajna i zanimljivih boja.

Kako je izgledao početak stvaranja sopstvenog biznisa i da li ste imali bilo kakvu pomoć?

S obzirom da smo imali samo ideju, a ne i jasan biznis plan i bilo kakvo predznanje o vođenju firme i finansijama, prvih par godina je bilo prilično izazovno, sa puno uspona i padova.

U početku, jedina podrška smo bili nas dvoje, jedno drugom. Nismo naišli na razumevanje porodice i prijatelja jer svima oko nas je bilo nepojmljivo da se neko u Srbiju vrati iz Italije i da sav postojeći kapital uloži u nešto što je bilo potpuno neizvesno. Ali, mi nismo imali vremena za strah i preispitivanje. Čvrsto smo verovali u Elliku.

Kako danas izgleda Ellika?

Ellika danas, definitivno nije onakva kakvu smo zamislili te 2016. godine. Ali smo prethodnih godina toliko toga prošli i naučili, da smo srećni i zahvalni što je sve ispalo baš onako kako treba i što smo tu gde jesmo. Naravno da imamo još puno planova za razvoj, uvek se javljaju novi ciljevi i malim koracima idemo ka njima. Pred nama je i dalje dug i uzbudljiv put.

Da li je rad i razvoj na sopstvenoj frmi uticao i na vaš lični razvoj?

Nisam mogla ni da zamislim šta me sve čeka, i šta ću sve savladati i naučiti u ovom procesu. Naučila sam da prihvatim sebe, da razumem i prihvatim druge, da budem organizator, lider. Od svega usvojenog najviše sam ponosna na to što danas znam da budem strpljiva, a to je osobina koja mi je nedostajala u prvim godinama preduzetništva.

 Da li ste imali pomoć od države i kakvu? Da li je bila adekvatna ili mislite da bi vam neka druga vrsta pomoći bila bolja?

Od države sam dobila subvenciju za samozapošljevanje. Dobijeni iznos nije bio velik ali s obzirom da smo bili na samom početku, bio je dobrodošao. Uslov za dobijanje pomoći od Zavoda za zapošljavanje je bilo i pohađanje trodnevnog kursa o preduzetnišvu koji sam sa nestrpljenjem iščekivala. Na žalost, predavači nisu imali dovoljno znanja, a ni želje da nas motivišu, sve je bilo previše formalno i loše organizovano.

 Danas kada pomislite na period pre nego što ste osnovali svoju firmu, šta biste voleli da ste znali i šta biste poručili sebi?

Da mogu sve ispočetka, malo više znanja o finasijama i menadžmentu, ali i o važnosti dobre organizacije i uspostavljanju dobrog odnosa sa zaposlenima bilo bi od pomoći za bolji start. To su važne stvari koje svako koje bi svako ko se upušta u preduzetništvo trebalo da zna. A sebi bi poručila da sam na pravom putu i da nastavim da verujem u sebe.

Kako izgleda vaša radna nedelja?

Kao i većina zaposlenih roditelja budim se u 5 ujutru svaki radni dan. U prvom delu dana, do nekih 2 posle podne nastojim da završim što više poslovnih obaveza jer tada moram da pokupim decu iz škole i vrtića. Od 4 posle podne nastavljam da radim, sve do 9 uveče, ali istovremeno sa pomaganjem oko domaćih zadataka, vožnju dece po raznoraznim aktivnostima. Pošto mi je drugi deo dana pažnja podeljena između dece i posla, trudim se da za taj period ostavim lakše delove posla koji mogu da se rade u hodu, poput odgovaranja na mejlove, poruke, ažuriranje sajta i slično. Tako da moj radni dan traje obično po 12 sati.

Šta najviše, a šta najmanje volite kod toga što ste preduzetnica?

Pozitivna strana privatnog preduzetništva je upravo ta mogućnost prilagođavanja posla i obaveza privatnom životu. Ta fleksibilnost mi omogućava da budem više i postignem više. Međutim, to mi stvara i negativnu stranu svega, a to je da radni dan nekad zna da traje i po 15 sati. Takođe, imam vrlo malo vremena za godišnje odmore, da ne kažem da skoro da ih ni nemam. Najduži godišnji odmor u poslednjih 5 godina je trajao čak 6 dana.

S obzirom da poznajete sve pozitvne i negativne strane ženskog preduzetništava, koje zakonske promene bi olakšale vaše poslovanje?

Manji porezi i doprinosi, bar u periodu trudnoće i porodiljskog.

Da li vas trenutni pravni status mama preduzetnica motviše ili demotviše da još jednom postanete mama?

S obzirom da želimo i planiramo treće dete, pravni status mama preduzetnica je nešto što nas definitivno koči u tome. S obzirom da smo i suprug i ja deo iste firme, ne bih uspela da platim i delegiram nekoga da obavlja moj deo posla, a pri tom istovremeno uplaćujem sebi i platu i doprinose.

Šta biste poručili ženama koje danas planiraju da se upuste u preduzetničke vode?

Ženama koje tek planiraju da krenu mojim putem poručila bih da, pre svega, odrede prioritete. Ako ulaze u preduzetništvo sa očekivanjem profita koji eksponencijalno raste, bez preteranog ulaganja u sebe, preduzetništvo nije dobra odluka za njih. Ako žele da organizuju svoje vreme, veruju, vole i žive to što rade, samo napred, sigurno će pronaći pravi put.

Šta biste poručili donosiocima odluka u državi?

Onima koji donose odluke o privatnim preduzetnicima, pogotovu mama preduzetnicama, bih prvenstveno savetovala da sednu sa preduzetnicama i da ih saslušaju i poslušaju kako bi našli adekvatno rešenje kojim bi olakšali njihov status ali i život.

 

Napisala Vanesa Marčeta

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta Pravda za mame preduzetnice koji Centar za mame u saradnju sa roditeljskim portalom Bebac realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.

Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: