Naš tim

Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame

U životu je radila mnogo toga: bila pionirska prvakinja Srbije u šahu, organizovala radnike u sindikat, obišla skoro 60 zemalja, radila kao bartenderka u Bosa nova baru u Vašingtonu, obavljala poslove čišćenja tokom studiranja, instalirala liftove, osnovala prvu feminističku organizaciju na fakultetu gde je studirala, osnovala Međunarodnu srpsku organizaciju RAS u Vašingtonu, bila potpredsednica vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja, radila kao PR za eminentnu američku nevladinu organizaciju Environmental Working Group i Nacionalnu kampanju za bezbednu kozmetiku u Americi. U Srbiji je radila na poslovima PR-a u marketinškoj agenciji Leo Burnett i u Komercijalnoj banci, kao samostalna konsultantkinja za osnose sa javnošću i kao instruktorka javnog nastupa u okviru programa koji je sama osmislila i sprovela.

Živela je jedanaest godina u Americi i šest meseci u Indiji. Vratila se u Srbiju u januaru 2010. godine zato što želi da živi ovde i primenjuje znanja koja je skupljala po svetu. Neposredno pre povratka u zemlju, pokrenula je grupu Repats Serbia koja danas okuplja preko 1.600 visokoobrazovanih ljudi koji su živeli u inostranstvu i koji su se vratili u Srbiju. Zahvaljujući podršci koju pruža povratnicima u Srbiju, igrala je značajnu u ulogu u izmeni Zakona o visokom obrazovanju i u promeni procesa priznavanja inostranih diploma.

Magistrirala je odnose sa javnošću na Michigan State Univerzitetu, gde je završila i specijalističke studije iz međunarodnog razvoja. Diplomirala je žurnalistiku i psihologiju na Florida Atlantic Univerzitetu. Formalno školovanje je završila zahvaljujući punim stipendijama sa fakulteta na kojima je studirala i svom radu – obavljajući najmanje jedan, a najčešće po pet različitih poslova po semestru tokom regularnih studija. Uz studiranje i rad, uvek je bila aktivna ili je vodila različite studentske organizacije. Drugu magistraturu iz međunarodnih odnosa na Georgetown univerzitetu nije završila.

Jovana svaki dan koristi da čita, uči i redovno šeta pored Save i Dunava. Nikada ne okreće glavu od nepravde. Centar za mame je osmislila dok je živela u Americi, gde su mame odlično organizovane i svesne svojih prava, dok su njene drugarice u Srbiji dobijale otkaze zato što su ostale u drugom stanju. Jovana veruje da je sve moguće, ali i da se svaki takozvani „uspeh preko noći” gradi godinama. Obožava Srbiju i svakog dana doprinosi da zemlja u kojoj odrastaju njen sin Jevrem i njena ćerka Anđelija bude bolja.

Jelena Bratić, menadžerka društvenih mreža i programska koordinatorka
Rođena u Beogradu, gde je i diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu. Volontirala je u jednoj od prvih generacija u Narodnoj kancelariji predsednika Republike, a onda tu pronašla i svoje prvo radno mesto. Radila je na prijemu stranaka, na humanitarnim akcijama i projektima, u protokolu, na organizacijama događaja, osmišljavanju slogana i akcija i bila deo tima odseka za projekta koji je činio srce te institucije. Kao sertifikovana trenerica iz oblasti veština komunikacije, upravljanja vremenom i pregovaranja, obučavala je nadolazeće generacije volontera Narodne kancelarije, studente i mlade ljude koji su u procesu aktivnog traženja zaposlenja. Izazov zvani „borba protiv korupcije u zdravstvu” ju je odvukao u nevladin sektor, na mesto menadžerke projekta „Ne primam mito, radim za platu” i izvršne direktorke organizacije “Srbija u pokretu”. Istovremeno, radila je na programu stipendiranja studenata i studentskih projekata u Centru za razvoj liderstva, nakon čega, sa svojom prijateljicom iz osnovne škole, započinje rad na jednom kulturno-informativnom internet portalu, kao saradnica za odnose sa javnošću.
2013. godine, postala je majka jednog Lazara, a 2016. rodio se Novak, i od tada je shvatanje i posla i slobodnog vremena dobilo potpuno novi smisao.

Zaljubljena u Dorćol i svoju vikendicu u Krčedinu. Jednom u nekoliko godina obavezno poseti Veneciju, a klaviru stalno obećava da će se u narednom periodu malo više družiti. Obožavateljka je društvenih mreža i baletske umetnosti. Uživa u organizaciji događaja, bilo to porodično okupljanje ili međunarodna konferencija.

U želji da bude angažovana mama, našla je svoje mesto u Centru za mame. Veruje da je budućnost čovečanstva u rukama jakih i nasmejanih majki.

Jelena Radetić, projektna koordinatorka
Ponosna maturantkinja Prve kragujevačke gimnazije, kasnije završila Fakultet za internacionalni menadžment u Beogradu i upustila se u vode tržišnih komunikacija. Kao menadžerka, upravljala je brojnim kampanjama i strategijom postizanja ciljeva. Pored svih komercijalnih klijenata, ipak su joj najdraže bile neprofitne kampanje za opšte dobro, od nacionalnog interesa.

Od malena je učila da prelazi velike razdaljine i menja adrese. Na uzajamno zadovoljstvo, sa partnerom deli istu strast prema promenama, tako da zajedno menjaju mesto boravka zahvaljujući njegovom poslu. Do sada je živela u Bosanskom Brodu, Kragujevcu, Beogradu, Poreču, Vilsonu, a trenutno joj je adresa u Akabi, Jordanu. Majčinstvo kroz koje prolazi sama uz partnera, daleko od familije i bliskih prijatelja, je veliki izazov u kome se (vešto) snalazi. Osim toga, iz tog neprocenjivog iskustva je naučila da bude tolerantnija, da ume da prihvati razlike i da ima više razumevanja i za sebe i za svet oko nje. Iz života u drugačijim kulturama je naučila da njen način nije i jedini način.

Ponosna je na svoja tri dečaka, partnera koji joj je najbolji prijatelj, beskrajna podrška i feminista i nekoliko predivnih ljudi koji su daleko od nje, ali ih nosi u srcu. Zaljubljenica je u putovanja, istraživanje novih prostora, dobru hranu i vino. Nedavno je sa porodicom doživela predivnu avanturu višemesečnog istraživanja Patagonije, automobilom, sa šatorom na krovu. Putovanje je trebalo da traje mnogo duže i da obuhvati veći deo Južnoameričkog kontinenta, ali je pandemija umešala svoje prste i ostavila još želja na listi za budućnost.

Životni moto joj je: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.“ Posebno je interesuju teme kao što su socijalna pravda i jednakost, položaj žena u društvu, ženska prava, prirodni porođaj i prava deteta. Želja joj je da završi formalnu edukaciju za vršnjačku savetnicu za dojenje.

Sandra Đurić – Milinov, urednica sajta
Diplomirala Srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na trećoj godini studija počela je da radi u informativnoj redakciji radija, a kasnije i televizije Studio B kao novinarka reporterka.

Živela je u Kanadi, u Montrealu, i tamo učila francuski jezik, radila kao administrativna asistentkinja, fitnes instruktorka i istraživačica javnog mnjenja. Po povratku u Srbiju radi kao profesorka srpskog jezika za strance na Vojnoj akademiji, kao profesorka engleskog jezika u privatnim školama jezika i počinje sa internet marketingom sa fokusom na kopirajting.

Sandra je danas specijalistkinja za internet marketing koja i dalje strasno voli pisanje. Prevodi, radi lekturu i korekturu i piše tekstove (dokumentuje život) na svom blogu Letnje igralište.

Zaljubljena je u književnost, prirodu, svog supruga, svoje dve devojčice i u pisanje. Sandra veruje da kroz pisanje uči, raste, odvaja život od zaborava. Uverena je da solidarne žene mogu promeniti svet na bolje.

Jelena Kovinić, koordinatorka Centra za mame u Šidu
Rođena 1975. godine, živi u Šidu, gradu Save Šumanovića. Počela da radi sa 11 godina, na letnjim raspustima, da bi se posao od dvadesete godine pretvorio u svakodnevnu borbu za bolje sutra. Uspela da sama finansira svoje školovanje za vaspitača, da znanjem uđe u državnu firmu, da podigne stambeni kredit i da uradi najvažniju stvar na svetu – da stvori svoju porodicu. Imala je prilike da život provede u inostranstvu, ali suviše je zaljubljena u Srbiju da bi je ostavila.
I dalje uči i trudi se da stvori svoj sopstveni posao u čijem su fokusu – deca. Srećno udata i zaposlena u Kulturno obrazovnom centru na mestu organizatora programa. Dečji centar Šid je mesto gde kreira i vodi radionice za malu decu, i ponosna je vlasnica bloga maminoblago.com. Obožava pisanje, svoju baštu i svoj bicikl. To je njena životna filozofija.

Natalija Mladenović Filipović, koordinatorka Centra za mame u Nišu
Završila je knjaževačku gimnaziju i apsolventkinja je na odseku za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu ljubav – arheologiju ostavila je po strani zbog keteringa, posla koji nije mogao da čeka – napredovao je i bio mu je potreban CEO. Ubrzo je pozicionirala svoj posao i sada želi da se posveti i nekim drugim stvarima koje je ispunjavaju, a kojima i druge čini ispunjene i srećne. Velika je pobornica zdrave i organske ishrane, kao i zdravog načina života. To je Nataliji posebno važno kada su u pitanju deca. Kroz svoj posao ostaje dosledna svojim privatnim zalaganjima – da priprema zdrave hrane bude na prvom mestu. Natalija je liderka, borkinja i ne odustaje lako. Jako je srećna što je deo Centra za mame, jer je sigurna da ujedinjene mame mogu da naprave velika dela. Joga i časovi italijanskog jezika ispunjavaju njene trenutke slobodnog vremena.

Danijela Birta Čkonjević, koordinatorka Centra za mame u Novom Sadu
Diplomirana inženjerka arhitekture koja posle rođenja svoje prve ćerke doživljava ličnu i profesionalnu transformaciju.  Završila “DONA International” školu za stručnu podršku tokom porođaja (dula). Aktivna je podrška, izvor informacija, ohrabrenje brojnim trudnicama i njihovim partnerima tokom priprema ka porođaju kakav priželjkuju. Takođe radi i kao CBS savetnica za dojenje– edukuje trudnice za uspešno dojenje ali i pruža podršku, informacije i ohrabrenje mamama koje su naišle na izazove tokom dojenja. Savetnica je nemačke škole “die Trageschule”, preko koje edukuje roditelje, pružam informacije i praktičnu obuku o ispravnom nošenju beba u maramama i ergonomskim nosiljkama.

Aktivistkinja je i borac za pravo izbora žena na porođaju. Jedna je od osnivačica portala Mati.rs čiji je cilj podrška i osvešćivanje mama na temu porođaja, dojenja i majčinstva. Aktivno i sa velikim uživanjem proširuje svoja znanja na temu trudnoće, porođaja, laktacije i dobrobiti za mame i bebe.

Stanuje sa porodicom u Novom Sadu. Majka je  dvema nežnim i posebnim devojčicama, Iskri i Kruni.

Svoju kreativnost, inovativnost i ljubav ka ukusnoj i gurmanskoj hrani smešta u vege-food blog koji vodi –Veganjamcije.com.

2017. godine se priključuje Centru za mame, u okviru kojeg organizuje radionice za mame u Novom Sadu.

Blaga Lazić, urednica i prevodilac
Mama dvoje dece, Blaga se 2006. godine s mužem vratila iz inostranstva i nastanila u brdima zapadne Srbije. Odrasla je dvojezična, školovala se kao lingvistkinja i nastavnica jezika, a – osim svojom decom i svojim imanjem – bavi se prevođenjem i pisanjem.
Sarađivala je s Udruženjem babica Srbije na podsticanju dojenja i prirodnog rađanja, držala predavanja o bespelenaštvu i privrženom roditeljstvu, a o iskustvu prelaska iz grada na selo piše na svom blogu Trešnjin lug.

Tamara Vujnović, autorka tekstova na sajtu Centra za mame
Tamara je trener ličnog razvoja po metodi dubinskog koučinga. Po formalnom obrazovanju inžinjer geologije, Tamara je odrastala u porodici operskih pevača. Ljubav prema prirodi i znanja koja je o njoj sticala tokom studija sa jedne strane i umetnost, koju je ponela u srcu iz svog doma, sa druge strane, poveli su je vrlo rano na put ličnog razvoja. Čitala je zanimljive knjige, upoznavala inspirativne ljude, pisala i objavljivala priče i pesme kako za odrasle, tako i za decu. Kroz pisanje je učila mnogo toga o čovekovoj duši, njenom beskraju i čudesnim mogućnostima. U međuvremenu je postala majka. Suprug i ona su dobili na dar od života troje divne dece. Odlučila je da svoje profesionalno opredeljenje dodatno obogati u “Školi ličnog razvoja Olivere Ptice”.
Veruje da zadovoljna mama ostvaruje radosno i mudro roditeljstvo i najsrećnija je kada im pomaže u tome kroz tekstove i sesije ličnog razvoja.

Vanesa Marčeta, autorka tekstova na sajtu Centra za mame
Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u Kragujevcu, posle čega je nekoliko godina radila u državnim i privatnim školama kao nastavnica engleskog jezika. Međutim, sebe je pronašla u novinarstvu i u Studiju B, gde je, uz pomoć kolega, shvatila da je pomaganje ljudima ono što želi da radi u životu. Radeći kao asistent na dokumentarnoj emisiji „U ime naroda“, shvatila je da je borba za pravdu i pomoć ljudima koji nisu sposobni ili nemaju snage da se bore sami, ono što nju čini čovekom.

Provela je godinu dana na studijama novinarstva u Sjedinjenim Državama na Univerzitetu Tenesi u Noksvilu, gde je upoznala neverovatne ljude koji su joj pomogli da shvati koliko ljudi mogu da učine jedni za druge, samo kada to žele. Po povratku u Srbiju, radila je kao novinar za časopis i portal Novog magazina, ali i honorarno kao  prevodilac.

Jedino što je Vanesi važnije od ljudskih prava i borbe za ravnopravnost svih ljudi jeste njena ćerka.

Milena Ilić Mladenović, prevoditeljica
Diplomirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Do nedavno živela u Beogradu, a već godinu dana sa svojim sinom i mužem živi u selu u istočnoj Srbiji, gde uređuje svoj vrt i pita se gde je nestao plemenski duh naših sela. Piše roman za decu, uređuje elektronski časopis Libartes, prevodi sa engleskog, italijanskog i norveškog. Kada joj se prijede pizza, skokne do svekrve u Italiju, i zadrži se dva meseca, jer joj je lepo.

Dopada joj se što je deo Centra za mame. Ovu zajednicu vidi kao mesto gde se mame opet povezuju, zajedno bore i teše, ako je to potrebno.

Pravnici i pravnice Centra za mame

Doc. dr Mario Reljanović
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim je magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. U periodu od 2004. do 2012. godine, radio je na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta Union predaje Radno pravo i sekretar je Pravne klinike za radno pravo. Autor je više desetina stručnih i naučnih radova iz oblasti prava.

Veruje da snaga ideja, dobrote, tolerancije, otvorenosti i komunikacije može da promeni i najtvrđe ukorenjene predrasude i stereotipe. Veruje, takođe, da svako mora da ostvari pravo na adekvatnu pravnu i drugu pomoć i da društvo mora da zaštiti zaštiti ranjive grupe, kako bi se i samo zacelilo i ojačalo. Centar za mame Mario vidi kao izvor i katalizator pozitivne energije i ideja, kao stecište pojedinaca koji svojim nesebičnim angažovanjem žele da unaprede zajednicu.

Bojana Bogojević
Specijalistkinja za pravne aspekte korporativnog upravljanja sa položenim pravosudnim ispitom u Beogradu. Završila je gimnaziju Sveti Sava, a kasnije je diplomirala i završila postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bojana je pohađala više međunarodnih  škola za talente iz oblasti prava i ekonomije. Autorka je više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja i aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima. Aktivno govori engleski jezik, a služi se nemačkim i ruskim jezikom. Stručna je saradnica sajta Yumama i Centra za mame iz oblasti radnog prava. Centru za mame Bojana se pridružila od samog osnivanja zbog želje da nesebično pomogne i da motiviše druge na humanost, odgovornost i međusobno razumevanje. Bojana je kao predstavnica civilnog sektora učestvovala u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020, kao i u izradi Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, te su njeni predlozi postali članovi zakona i strategije. Piše na svom blogu o pravu i korporativnom upravljanju.

Bavi se pilatesom i svira klavir. Veruje u iskreno prijateljstvo i pravu ljubav.

Brankica Srdić
Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Sve vreme radila u privredi, baveći se najviše radnim pravom i ljudskim resursima. Položila ispit za rad u zapošljavanju pri Ministarstvu rada i zapošljavanja. Kroz rad sa zaposlenima nailazila na različite nedoumice vezane za ostvarivanje njihovih prava. Zato je želela da doprinese podizanju svesti zaposlenih u pogledu poznavanja sopstvenih prava kroz edukaciju i savetovanje.

Autorka je pedesetak stručnih tekstova iz oblasti radno-pravnih odnosa koji su objavljivani na više domaćih web portala (MojaFirma.rs, MamaKlik.rs, Bebac.com, Kadrovska.rs). Autorka je bloga Upoznaj svoja prava. Najviše se bavi pravima trudnica i porodilja, kao i različitim oblicima radnog angažovanja (radni odnos i rad van radnog odnosa). Neke od njenih stručnih tekstova možete pronaći putem sledećih linkova: Moja firma, Moj savetnik, Upoznaj svoja prava, Zašto trudnicama na bolovanju kasni novčana naknada.

Misli da će zaposleni najefikasnije štiti svoja prava tako što će ih dobro upoznati i informisati se o njima.

Jasna Kolaković Smiljanić
Jasna je advokatica, feministkinja i mama.
Živi i radi u Kraljevu. Rođena je 1986. godine, diplomirala na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 2010. godine sa prosekom 8.3, i od tada radila u pravosuđu i advokaturi. Pretežno se bavi krivičnim pravom i zaštitom žena od nasilja u porodici. Aktivna je članica više udruženja za zaštitu žena i devojčica od nasilja (Fenomena iz Kraljeva/ Evropska mreža žena protiv nasilja).

Najdragocenijim smatra vreme provedeno sa svojom porodicom u prirodi. Bavi se trčanjem. Sanja da živi u svetu u kome su devojčice i žene srećne, slobodne i bezbedne.

Dizajnerke Centra za mame

Tatjana Trajković
Rođena je u Beogradu, 1975.godine. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, na odseku fotografije i grafičkog dizajna. Radila je kao art direktorka, grafička dizajnerka, foto urednica, novinarka, kolumnistkinja i blogerka. Vodila je nekoliko dečjih kreativnih radionica.

Aktivno se bavi psihodramom i art terapijom, u okviru radionica za decu i odrasle.

Zavisna je od pisanja, dizajniranja i dečijih osmeha. Živi u Zemunu, majka je tri devojčice i bavi se grafičkim i web dizajnom.

Tijana Knežević
Autorka vizuala za serijal tekstova „Biti mama negde drugde” i psihološkog savetovališta „Mame u poverenju”.

Ilustratorka, magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek crtež. Izlagala u Beogradu, Londonu, Veneciji, Trstu, Beču, Helsinkiju, Sarajevu i Dizeldorfu. Crteži se nalaze u kolekcijama Muzeja grada Beograda, Skupštine grada Beograda i Zavoda za izdavanje udžbenika, kao i u brojnim privatnim zbirkama. Od 1996. bavi se ilustracijom za izdavače Dečije Novine, Draganić,  Kreativni Centar, Zavod za udžbenike, Dečji Kulturni Centar – Radost Evrope, Klett –  National Geographic Junior, Laguna, Odiseja, Vreme, Regional Environmental Center, Recan Fund.

Živi u Beogradu, kao freelance ilustratorka i full-time mama, u nadi da vaspitava svoje devojčice da postanu dobre osobe i samostalne žene.

Kristina Stojić
Inženjerka dizajna za tekstil i odeću. Završila je srednju umetničku skolu „Bogdan Šuput” u Novom Sadu, a potom Višu tehničko-tekstilnu u  Beogradu, smer Dizajn za tekstil i odeću. Radila je u modnoj kuci St. George u Beogradu kao dizajner vunice i kao menadžer poslova u krojačkim salonima, kao prodavačica, menadžerka butika, rukovoditeljka pogona za izradu prediva. Crtanje je njena opsesija. Gotovo da nema tehnike u kojoj se nije oprobala. Poslednjih 5 godina živi i radi u Novom Sadu, sa suprugom i četvorogodišnjim sinom. Pre godinu dana je osnovala sopstvenu firmu Cool Brush i bavi se unikatnim dizajnom. Pošto koristi Photoshop, iz hobija se bavi i grafičkim dizajnom. Voli jogu, biciklizam i skijanje na vodi.

Psihološkinje Savetovališta „Mame u poverenju”

Svetlana Prodanović
Rođena i živi u malom ravničarkom mestu Baču, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa. Više od dve decenije radi vrlo odgovoran posao u socijalnoj zaštiti, sa čijeg se nepresušnog izvora napaja živopisnim  slikama iz života najrazličitijih formi. Razvila je veštine posmatranja i samoposmatranja, aktivnog  slušanja, pregovaranja, zastupanja interesa ranjivih grupa, upravljanja vremenom, javnog nastupanja, upravljanja projektnim ciklusom. Rukovodi ustanovom, ne zanemarujući  struku. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Usavršila je porodičnu psihoterapiju. Odslušala je mnogo sati edukacije iz oblasti porodičnog nasilja. Radila je kao gimnazijski profesor. Izvodila je „Školu za roditelje“ po akreditovanom programu. Vodi porodično savetovalište.

Zanimaju je mnogobrojne aktivnosti u kojima može kreativno da se izrazi, od sakupljanja lekovitog bilja iz najbližeg okruženja do kreativnog pisanja. Piše kratke priče i stručne tekstove na svom blogu  „Celepraktik – od igle do psihologije“. Objavljivala je stručne članke. UNDP ju je nagradio za esej na temu borbe protiv diskriminacije OSI.

Udata je i majka je jedne dugo željene devojčice.  Za nju je materinstvo dar od Boga, ali i veština koja se  stiče i unapređuje, uz uvažavanje posebnosti svakog deteta i konteksta življenja.

 

Jovana Milovanović
Master psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji. Završila je osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama, a u doktorskoj disertaciji bavi se psihološkim aspektima steriliteta kod žena. Pohađala je edukaciju iz REBT-a (racionalno-emotivno bihejvioralna terapija), gde joj je preostalo završno polaganje.

Godinu dana sje stažirala u Kliničkom centru u Beogradu, na klinici za psihijatriju. Aktivno se bavi psihološkim savetovanjem i volontira na projektu „Pričajmo o tome“ gde pruža psihološku pomoć studentima online.

Psihoterapijski rad je ono što je najviše zanima i ispunjava, posebno u oblasti mentalnog zdravlja kod žena (zbog toga se u doktoratu bavi problemima sa plodnošću kod žena, a u master radu se bavila poremećajima ishrane kod devojaka).

Udata je i ima ćerku od mesec i po dana.

Danica Maksimović
Tokom studiranja psihologije upoznala se sa radom različitih institucija i u okviru njih stekla iskustvo i veštine. Obavljajući mnoge aktivnosti upoznala sam se radom, nadležnostima i odgovornostima koje nose određene institucije i psiholozi koji rade u njima. Zaposlena kao psihološkinja u predškolskoj ustanovi gde obavlja savetodavni rad, administracione i organizacione poslove, testiranje i praćenje razvoja dece kao i sprovođenje i osmišljavanje određenih radionica. U okviru vrtića vodi i „Psihološko rastilište“ kao i „Otvorena vrata“. Pomaže nastavnom osoblju prilikom rešavanja svakodnevnih situacija i deci u rešavanju njihovih muka, poput različitih strahova. Radila kao psihološkinja u osnovnoj školi.

Osim psihologije, Danica je završila i Racionalno emotivno bihejvioralnu terapiju i stekla znanje koje se pokazalo kao odlično oruđe u problemskim situacijama. Psihoterapeutkinja u edukaciji. Osim za odrasle, završila je i REBt za decu i adolescente. Pohađala je i edukacije i seminare koje se tiču dece – Montesori Društvo Srbije – Bazični Montesori kurs, Septembar 2013 – Beograd; Radionice, Decembar 2013, Beograd: Introduction to Early Intervention; Speech Acquisition and Training; Assessing and Treating Problem Behavior I, II Seminar; Seminar – Rad sa darovitom decom, Novembar 2014 – Beograd. Bila je deo Unicefovog projekta u periodu poplava i vodila tim od 5 psihologa volontera koji je radio sa decom u tom periodu.

Bojana Rubežanović
Diplomirana psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji. Tokom fakulteta je pokazala zanimanje za savetodavni rad i rad sa osetljivim grupama. Volontirala je u „Psihološkom savetovalištu sa studente” i bila uključena u niz projekata i aktivnosti savetovališta kao što su rad na SOS telefonu, organizacija seminara i radionica. Najviše iskustva ima kao školska psihološkinja u osnovnoj školi, gde i sada radi. Kao školska psihološkinja najviše vremena provodi u radu sa decom uzrasta od 6 do 14 godina kojoj pomaže da prevaziđu svoje emocionalne probleme, kao i probleme u učenju. Takođe ima dosta iskustva u savetodavnom radu sa roditeljima, gde im pomaže da prepoznaju i razumeju razvojne i individualne potrebe deteta i reaguju u skladu sa njima, tj. pomaže roditeljima da što adekvatnije podstiču razvoj detetovih potencijala.

Takođe, bavi se i psihoterapijskim radom kao i organizacijom različitih psiholoških radionica. Psihoterapiju koristi u cilju prevazilaženja trenutnih problema u oblasti psihičkog života (npr. povećanje motivacije, upravljanje stresom, praktično rešavanje problema, odlaganje zadataka i obaveza – prokrastinacija), preko lečenja ozbiljnijih psihičkih problema (npr. fobije, depresija, panični napadi…), sve do ličnog rasta i razvoja otkrivanjem novih potencijala i uvida o sebi i drugima.