baby-birth-born-kiss-love-Favim.com-180450

Dok je trudna, žena treba da bude srećnija nego što je ikada bila i nego što će ikada biti. Mama mora biti poštovana, mora joj se dati sloboda izbora i mora da zna svoja prava. Zdravstveni radnici moraju uvek da budu svesni da porodilje nisu puki brojevi, već ljudska bića kojima su podrška i sigurnost potrebniji nego ikada.

 

Ovo su samo neki od zaključaka sa tribine Centra za mame “Porođaj – radost ili trauma?” održane u Kulturnom centru Rex u Beogradu 5. marta 2015. godine. Tribina je okupila vodeće stručnjake iz zemlje koji se bave akušerstvom, brigom o porodiljama i zalaganjem za prava žena i porodilja: prof. dr sci med. Snežanu Rakić , v. d. direktorku klinike i načelnicu Odeljenja porodilišta na Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front, Dr Vladimira Vajsa, specijalistu ginekologije i akušerstva u Bel Medic Opštoj bolnici, Divnu Miljković, babicu, iz Udruženja babica, Mirjanu Antić, pravnicu i volonterku Centra za mame, Zorku Kovačević, predsednicu građanske inicijative Majka Hrabrost i profesora dr Vuka Stambolovića.

 

Na tribini “Porođaj – radost ili trauma” precizirani su naredni koraci koje treba preduzeti kako bi se poboljšalo stanje u porodilištima, kao i tretman porodilja.

1. Porodilišta učiniti transparentnim. To znači, kako je Zorka Kovačević navela, da svi medicinski radnici treba da nose identifikacione bedževe (kako bi porodilja i/ ili njen pratilac u svakom trenutku znali s kim komuniciraju), da porodilišta odrede jedan dan u mesecu kao Dan otvorenih vrata (to će porodiljama dati mogućnost da se upoznaju sa prostorom, osobljem i njihovim kućnim redom, što je jako važno jer će porodilje tu provesti nekoliko najvažnijih dana u svom životu) i da porodilišta ne štede na informacijama kada ih objavljuju na svom sajtu, već da budu što detaljnija u opisu svog načinu rada, radnom vremenu, smenama lekara, načinu pripreme za porodilište, o neophodnim i nepotrebnim stvarima koje porodilje pripremaju za porodilište, objašnjavanju procedura koje će porodilje sačekati kada stignu. Dakle, porodilišta treba da se potrude da svoj rad i procedure učine što transparentnijim, jer će to doprineti da se porodilje bolje pripreme, te će komunikacija između medicinskih radnika i porodilja biti velikim delom olakšana.

 

2. Neophodna je standardizacija priprema za porođaj, kao i održavanje psihofizičkih priprema za porodilje u odabranom porodilištu. Ne sme se dogoditi da porodilja bude odbijena za psihofizičku pripremu zato što u grupi nema mesta. Takođe, mora se znati u kojoj nedelji trudnoće porodilja kreće na ove pripreme, a to treba biti što ranije, tj. ne počinjati sa njima u 36. nedelji trudnoće. Dr Vuk Stambolić je naglasio da je vrlo važno uvesti, pored psihofizičkih priprema za porodilje, i psihološka savetovanja na porodičnom nivou.

 

3. Upoznavati trudnice sa Zakonom o pravima pacijenata Republike Srbije i kontinuirano ih edukovati o njihovim pravim na porođaju, kao i posle njega. Pravnica Mirjana Antić je naglasila da je vrlo važno učiniti dostupne i vidljive krivične postupke ukoliko su vođeni protiv nekih zdravstvenih radnika. Takođe, neophodno je uvesti i Evaluacioni list koji će porodilje popunjavati po izlasku iz porodilišta. U njemu će porodilje ocenjivati celokupan rad medicinskog osoblja porodilišta, a porodilište će imati dokumentovano lično iskustvo i doživljaj koji će mu pomoći u daljem unapređenju rada.

 

4. Fiziološke porođaje vezati za sekundarne centre. Porođaje treba humanizovati, što za sada, prema rečima dr sci med. Snežane Rakić, trenutno nije moguće u velikim porodilištima koja imaju po pet hiljada porođaja u godini, kao što je Narodni front, jer nema dovoljno osoblja za sve porodilje. Prema njenom mišljenju, nije potrebno graditi nova porodilišta u Srbiji, jer ona već postoje. Od malih gradskih porodilišta kao što je Gradska bolnica na Zvezdari treba napraviti humana mesta za fiziološki porođaj u kojima će porodiljama biti pruženo sve što im je neophodno.  To ne znači da je porođajne sale neophodno opremiti modernim instrumentima i pomagalima, već da osoblje treba da bude obučeno za fiziološki porođaj i za komunikaciju sa porodiljom. I kolege iz domova zdravlja treba da budu upućene u ovo, da sarađuju i da trudnoće sa uobičajenim tokom upućuju u sekundarne centre.

5. Promeniti koncepciju rada u porodilištima. To znači da doktor koji prati trudnoću treba ženu i da porodi. Praksa da se trudnoća vodi u Domu zdravlja, a da se porađa u porodilištima, gde porodilju dočekaju potpuno nepoznata lica, nije dobra, ocenio je dr Vladimir Vajs. Ta praksa utiče da se porodilja oseti nesigurno, uplašeno i zbunjeno, što je nedopustivo. Dakle, treba omogućiti akušerima iz domova zdravlja da obavljaju porođaje žena koje su kod njih vodile trudnoću.

 

6. Izvršiti demedikalizaciju porođaja.

 

7. Uvesti porođaje kod kuće, uz prisustvo babice. U blizini mesta porođaja treba da se nalazi porodilište u koje bi porodilja bila prevezena ukoliko porođaj ne bude išao tokom kojim bi trebalo, tj. ukoliko babica ili dula procene da porođaj treba nastaviti u zdravstvenoj ustanovi.

 

8. Ukinuti praksu nasilne, ponižavajuće i nehumane porođajne procedure: epiziotomija, vakuum, forceps, indukcija i nasilno guranje bebe iz maminog stomaka tako što zdravstveni radnik legne na stomak porodilje. Žena se u tim trenucima nalazi u teškom emocionalnom stanju i nije sposobna da se bori sa odlukama zdravstvenih radnika niti da im se usprotivi. To stanje straha, nezaštićenosti i panike, objašnjava dr Vuk Stambolović, dovodi do pojačanog lučenja adrenalina koji potiskuje oksitocin, hormon koji je zaslužan za  normalni tok porođaja i povezivanje mame i bebe. Određenim procedurama treba pristupati samo ukoliko za njima postoji opravdana potreba, tj. ukoliko je porodiljin život ili život novorođenčeta u opasnosti.

 

9. Dozvoliti primenu alternativne medicine u trudnoći, kao što su homeopatija i akunpuktura.

 

10. Smanjiti ulogu doktora na porođaju. Doktori treba više da slušaju šta porodilja govori i da posmatraju njeno ponašanje, a u većini slučajeva treba da dozvole prirodi da čini svoje, smatra dr Vladimir Vajs. On kaže da akušer treba da bude najzadovoljniji ako je nemi posmatrač porođaja.

 

11. Promovisati i unaprediti ulogu babica na porođaju. Svi učesnici tribine saglasni su da su babice najbolji prijatelji porodilja i da im treba omogućiti izvesnu autonomiju na porođaju.

 

12. Humanizovati porođajne sale i učiniti ih prijatnijim i intimnijim mestima za porođaj. Prema rečima Divne Miljković, babice iz Udruženja babica, porođajne sale treba da budu manje osvetljene, treba uvesti prijatnu i umirujuću muziku, a osoblje treba da se potrudi da ne pravi buku. Ukoliko je dan, prozori na porođajnoj sali treba da budu blago zamračeni.

 

13. Omogućiti povezivanje mame i bebe neposredno posle porođaja. Govornici na tribini Centra za mame saglasni su da merenje i kupanje novorođenčeta može da sačeka, a da je u trenucima posle porođaja mnogo važnije i za novorođenče i za mamu da budu bliski, tj. da beba treba da provede sat vremena posle porođaja na grudima mame. U tim trenucima se, prema rečima dr Vuka Stambolića, stvara osnova čovekovog kapaciteta da voli.

 

14. Dozvoliti porodiljama da utole žeđ i glad u toku porođaja.

 

15. Dozvoliti porodiljama mogućnost pratnje na porođaju. Ukoliko porodilja želi, mora da ima mogućnost da na porođaj krene sa osobom koja joj pruža podršku i čije je prisustvo njoj dragoceno. Prisustvo bliske osobe na porođaju treba da bude besplatno.

 

16. Kontinuirano edukovati medicinsko osoblje porodilišta.

 

17.  Porodilji dati mogućnost izbora, pravo glasa i pravo na odluku u toku porođaja. Porodilja mora da se pita oko načina na koji želi da se porodi. Ona nije pacijent; ona je žena koja je došla u porodilište da uradi ono za šta je prirodno predodređena i za šta ima sve potrebne kapacitete.

 

18. Poboljšati komunikaciju između trudnice, odnosno porodilje i medicinskog osoblja. Tu komunikaciju moraju da odlikuju uzajamno poštovanje, ljubaznost, korektnost, predusretljivost, humanost. Medicinsko osoblje uvek mora da ima na umu da porodilje nisu brojevi, već živa bića u najosetljivijem i najranjivijem stanju. Nikako se ne sme dešavati da osoblje viče na porodilje, da ih grdi ili ponižava. Porodilje treba da steknu poverenje i da znaju da je medicinsko osoblje tu da im pomogne.

 

19. Menjati svest kod medicinskog osoblja da porodilje nisu osobe isključivo pod uticajem hormona, te da su zbog toga neuračunljive ili nerazumne, već da su to hrabre i odlučne osobe pred najznačajnijem događajem u životu.

 

20. Iskoreniti korupciju na porođajima.

 

Kakav je odnos prema ženi, takav je i porođaj, saglasni su svi učesnici tribine Centra za mame „Porođaj – radost ili trauma?“ Porodilišta ne smeju da budu mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom, niti porođaj sme da bude neprijatna nužnost. Svaki postupak porodilji mora biti objašnjen i obrazložen i glas porodilje mora da se sasluša. Svaka porodilja mora da ima mogućnost izbora, a medicinsko osoblje je dužno da se prema porodilji ponaša u skladu sa principima čovečnosti i poštovanja. Osećanja, zdravlje, kako fizičko tako i psihičko i dobrobit porodilje i njenog novorođenčeta ne smeju ni u jednom trenutku biti zanemareni.

 

Ukoliko ste propustili tribinu “Porođaj -radost ili trauma?” možete je pogledati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=5zpjhaX2qGs

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: