ALT: "Odmorna mama"

Mama koja pored brige o deci i domaćinstvu  zarađuje i gradi karijeru, pod velikim je pritiskom jer se od nje očekuje da istovremeno bude posvećena i majčinstvu i karijeri.  Nedostatak slobodnog vremena, suviše obaveza na poslu i kod kuće, osećaj krivice jer ne stiže da se posveti porodici kako biželela, hroničan umor, loši međuljudski odnosi, konflikti, rivalitet među kolegama, samo su neki od problema sa kojima se zaposlena mama suočava.
Ako ste vi zaposlena mama, onda vam je jasno da je stres sastavni deo života i da ga ne možete u potpunosti eliminisati, ali možete naučiti da upravljate stresom i da ga na neki način držite pod kontrolom. Evo par saveta koji vam mogu pomoći da se lakše nosite sa stresnom svakodnevicom:

Odredite glavni uzrok stresa i nezadovoljstva. Da li se loša komunikacija sa partnerom odražava na nedostatak koncentracije na poslu ili loši odnosi sa kolegama dovode do toga da se istresate na partnera? Važno je da budete svesni uzroka vašeg stresa i da znate šta je to što ga generiše. Tek tada ćete moći da se na adekvatan način suočavate sa njim. Zastanite na trenutak i razmislite šta je to što vam smeta i što treba da izbegavate, kao i šta je to za šta treba da izdvojite vreme, što vas ispunjava i puni vam baterije.

Radite na prevenciji. Morate biti dobre i sebi i drugima. Ako ste dobre samo drugima, a zanemarujete svoje potrebe, preskačete odmor i aktivnosti u kojima doživljavate zadovoljstvo, onda nećete dugo ostati dobre ni drugima. Doći ćete do faze izgaranja kada se javlja apatija, gubitak životnih interesovanja i volje da se bilo šta preduzme. Može da dođe do pada imuniteta i niza zdravstvenih problema. Tada će vaši lični resursi za borbu sa stresom biti iscrpljeni, te će vam biti potrebna stručna pomoć. Mnogo je pametnije raditi na prevenciji, odnosno brinuti za sebe i svoje potrebe da do faze izgaranja ne bi ni došlo. Univerzalna šema za suočavanje sa stresom ne postoji, ali ono što vi sami svakoga dana možete  da uradite za sebe, je da vodite uredan život.  Kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno odmora i sna doprinose vašem zdravlju i čine vas otpornijim na stres.  Što ste zdraviji i u boljoj formi, to se vaše telo bolje bori sa stresom.  Ples, joga, pilates, trčanje, vožnja bicikla ili šetnja doprinose boljem raspoloženju i pomažu da se opuste I um i telo, a dovoljno sna omogućava odmor i oporavak od stresnih događaja.


Ako ne planirate vreme za sebe i svoje potrebe, nećete ga ni imati
. Dokle god pomahnitalo jurite obavljajući jednu aktivnost za drugom, zadovoljavajući potrebe drugih, trudeći se da sve stignete i svima udovoljite, zapostavljajući sopstvene potrebe, ne možete očekivati da vam bude bolje. Jednostavno morate da nađete vremena  i za sebe, a to ćete uspeti ukoliko stvorite naviku da planirate vreme za sebe. Da planirate, a ne samo da želite. Kao što planirate šta ćete kuvati za ručak, isto tako treba da planirate vreme koje ćete posvetiti sebi, bilo da se radi o vašem hobiju, zdravlju, odlasku kod frizera,  čitanju knjige ili kafi sa drugaricom. Ako kažete: “Videćemo se na kafi kad nađemo vremena“, može se desiti da nikad ne nađete vremena. Zbog toga ne prepuštajte stvari slučaju, već planirajte. Često stvari ne idu onako kako smo mi planirali i tu mnoge mame greše, jer odustanu kod prve prepreke. Na primer, mama planira odlazak kod stomatologa  i dete baš tog utorka dobije temperaturu, pa ona odloži za naredni utorak, ali tada drugo dete dobije temperaturu. Onda mama odustane od  popravke zuba govoreći: “Eto, ne mogu da stignem, šta mi vredi što planiram, kad si mama ne možeš da brineš za svoje zube”, umesto da bude uporna i odloži odlazak kod stomatologa za naredni period kada i drugo dete ozdravi ili da sa decom ode kod stomatologa, ukoliko ne uspe da organizuje čuvanje dece.


Negujte partnerski odnos.
Ne zaboravite da srećna deca rastu u srećnim brakovima. Ako želite da budete srećnija mama. počnite od partnerskog odnosa. To je nešto što daje boju svemu ostalom u vašem životu. Odvojte svakog dana pola sata, sat vremena isključivo samo za vas dvoje, pa makar to značilo da se morate odreći gledanja tv serije ili četovanja na netu. Ne zaboravite da ste pre svega žena, pa tek onda mama, i ako želite da suprug prestane da vas oslovljava sa „mama“, ako priželjkujete više pažnje, bliskosti, nežnosti sa njegove strane, ako ste gladni romantike,  onda morate da mu se predstavljate kao žensko, a ne samo kao mama, domaćica i dadilja. On će se ponašati onako kako vas vidi i doživljava.   Neke žene se trude da poštede supruga loših vesti i problema u vezi sa decom razmišljajući:  “Dosta je njemu problema na poslu, ne moram i ja da ga opterećujem.“ One se ponašaju kao da je suprug jedno od dece koje one treba da zaštite. Takva vrsta odnosa vodi ka tome da vas suprug zapostavi i shvati kao nekog ko će sve prihvatiti, razumeti, rešiti. Ne zaboravite da je on drugi roditelj i vaš partner i da tako treba prema njemu i da se odnosite. Delite sa suprugom obaveze, brige, nedoumice, probleme.  Zajedno ste jači.  Kvalitetan partnerski odnos čini vas otpornijim na stres.


Odbacite stav “Mogu ja to sve sama”.
Stav “Mogu ja to sve sama” doprinosi stvaranju tenzije i sve većeg stresa, a proizilazi iz vase potrebe da se dokazujete drugima. Po tradicionalnim shvatanjima uz ulogu mame ide uloga žrtve. Očekuje se da mama bude požrtvovana, tiha, smerna, uvek tu za druge, da  sve podnese, stigne i istrpi, a ako to ne uspeva ili se buni protiv toga, onda nije dobra majka. Otuda valjda i ta potreba mama da dokazuju kako sve mogu same.  Kada imate malu decu, jasno je da su vam potrebne druge osobe koje će ih pričuvati kako biste vi bar na kratko uspele da se posvetite sebi i svojim potrebama. Od njihove dobre volje i spremnosti  da vam pomognu zavisi koliko ćete vremena uspeti da odvojite za sebe. Što veću socijalnu podršku (suprug, roditelji, svekrva,  sestra,  kuma, drugarica, komšinica…)  imate, biće vam lakše da se organizujete, a samim tim ćete osećati manji pritisak. Manje stresa za mamu znači manje stresa i za decu, jer raspoloženje mame utiče i na decu.


Smanjite broj obaveza.
 Rasteretite se svega onoga što nije na listi prioriteta kako ne biste trošili vreme na ono što vam je manje bitno. Kada ste preambiciozni, kada imate nerealna očekivanja i idete preko svojih mogućnosti, samo povećavate stres i narušavate svoje zdravlje. Džaba vam dobri rezultati na poslu ako je vaše zdravlje ili zdravlje vaše dece zbog toga narušeno.


Naučite da postavite granice, da kažete “ ne
”. U redu je da ponekad odbijete druge, da nešto ne možete, ne umete ili jednostavno ne želite da obavite za njih ili umesto njih, bilo da se radi o kolegama, prijateljima ili familiji. Ne treba da zbog toga imate osećaj krivice.Niste dužni da se uvek i u svakoj prilici pravdate i objašnjavate svoje razloge. Čuvajte sebe i svoju energiju za one aktivnosti koje su vam  zaista bitne, a oslobodite se onih koje nisu nužne i predstavljaju vam opterećenje.


Priključite se grupi za podršku mamama
. Razmenjivanje iskustava sa drugim mamama i njihova podrška pomažu da se lakše nosite sa stresnom svakodnevicom. Drugačije ćete gledati na probleme sa kojima se suočavate kada čujete da ih imaju i druge mame. Vi sami sebi možete mnogo da pomognete i olakšate samo vam ponekad nedostaje ideja, podsticaj od drugih mama, a to je ono što možete dobiti na ovim grupama.


Prihvatite svoje granice
. Svaka mama individualno reaguje na stres. Neke su otpornije na stres, bolje se snalaze u stresnim situacijama i mogu duže da izdrže u odnosu na neke druge.  Jako je važno da budete svesne svojih granica i da ih prihvatite. Ukoliko se osećate premoreno, bezvoljno, depresivno, počinjete da pucate, čini vam se da stres narušava vaše fizičko i mentalno zdravlje, nije sramota da to kažete i otvoreno zatražite pomoć supruga, porodice, psihologa. Bilo da vam je samo potrebna pomoć druge osobe u brizi oko dece, bilo da trenutno niste u stanju da brinete o njima jer se suočavate sa teškim i bolnim promenama u svom životu, traženje pomoći nikako nije znak slabosti, već razboritosti i odgovornosti. To ne znači da vi niste dorasli zadatku, već da trenutno prolazite kroz težak period, te niste u mogućnosti da ovu vrstu obaveze i odgovornosti preuzmete na sebe u potpunosti.

 

Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
http://mojpsiholog.weebly.com/

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: