ALT: "uplakana devojcica"

 

Vaše dete često ima tantrume – nekontrolisane izlive besa – vrišti, plače uz zadržavanje daha, baca se na pod i udara rukama i nogama, valja se po podu, grize i šutira, udara glavom o zid i slično. Pokušali ste da razgovarate, ali bezuspešno, jer dete nije moglo da vas čuje, zatim ste pokušali da ga podignete sa poda u nameri da ga  zagrlite i umirite, ali ono je još besnije počelo da vas šutira i da se otima. Tada ste i sami osetili bes i počeli da vičete: “To je ružno ponašanje, ne smeš to radiš…”  Pitate se zašto se vaše dete tako ponaša, da li tako reaguju i druga deca, kako da ostanete pribrani i šta da radite u tim situacijama? U teoriji sve izgleda jednostavnije, ali u praksi se često osetite bespomoćno i pitate se kako da postupite u konkretnoj situaciji.

 

Ti neočekivani, nagli i nekontrolisani izlivi besa kod male dece zovu se tantrumi i variraju po učestalosti i intenzitetu, prvenstveno u zavisnosti od detetovog temperamenta i okruženja u kome se nalazi. Podjednako su česti kod dečaka i devojčica s tim da su neka deca sklonija izlivima besa, te se kod neke dece se javljaju često, a kod neke ponekad ili vrlo retko.

 

Zašto moje dete ima tantrume?

 

Tantrumi nastaju zbog toga što dete ima potrebu da se oslobodi onoga što mu izaziva nelagodnost, ali nije u stanju da obuzdava emocije, da vlada njima. Njegove mentalne i motorne sposobnosti se razvijaju brže nego sposobnost komunikacije, te ne ume verbalno da izrazi svoju frustraciju.  Zbog toga počinje da vrišti, plače, da se valja po podu i slično. Mnogo je situacija koje su za dete frustrirajuće (ne može samo da dohvati igračku, ne može da ugura kocku u kutiju, ne sme da dira utičnicu, ne ume rečima da kaže šta traži, a mama ne ume da čita njegove misli…), a pored toga poznato je da malo dete želi sve sada i odmah, a to nije uvek moguće (dete želi da jede supu istog momenta, a ne može jer je supa vrela i treba sačekati da se ohladi). U tim situacijama dete oseća napetost, ljutnju i dolazi do odigravanja tantrum, jer dete ne ume da obuzda osećanja nastala usled frustracije, niti da ih verbalno izrazi.

 

Tantrumi se najčešće javljaju kod dece uzrasta od jedne do tri godine. Ovaj period se još naziva i periodom prkosa i otpora jer ga karakteriše i faza negativizma kada dete često izgovara „ne“ i „neću“ , te je veoma naporan za jednu mamu. Međutim, dete ne nastupa sa izlivima besa da bi vama napakostilo. Tantrumi su sastavni deo sazrevanja. Većina dece ih preraste i vremenom nauči da kontroliše osećanja. Starija deca su manje sklona tantrumima jer su zrelija i tolerantnija na frustraciju, mada ponekad se i šestogodišnjak može ponašati kao dvogodišnjak, naročito ako je naučio da pomoću izliva besa može da dobije ono što želi.

 

Kako reagovati na tantrume?

 

Ono što vas najviše zanima je kako da u tim situacijama  ostanete pribrani i kako da se postavite, jer poznato je da i one najstaloženije mame u takvim situacijama gube živce. Pre nego što na detetov izliv besa odreagujete besom, zastanite i prisetite se da vaš bes neće umanjiti njegov bes. Ne reagujte momentalno, istog trena čim dete počne sa tantrumom, već udahnite duboko i napravite pauzu od tridesetak sekundi da biste imali vremena da razmislite kako je najbolje da postupite kako biste izašli na kraj sa tantrumom. Ne zaboravite da se radi o normalnoj  fazi detetovog razvoja koja je prolazna, da vi niste krivi što dete ima tantrume, niti ono to radi da bi vama prkosilo. Verovatno se pitate šta treba da uradite da dete što pre prestane sa izlivom besa, ali zapravo dete treba da ispolji ta snažna osećanja nastala usled frustracije, a ne da ih potiskuje. Koliko god vam njegovo vrištanje i plakanje paralo uši, imajte u vidu da je za dete zdravo da da oduška frustraciji.

 

-Pružite detetu fizičku sigurnost za odigravanje tantruma.
-Odvedite ga na sigurno mesto gde ne može da povredi sebe i druge,  a ako je dete potpuno van kontrole, potrebno je  da ga čvrsto, ali smireno pridržavate kako ne bi povredilo druge i sebe.

 

Nije lako gledati, a ni slušati dete koji vrišti, plače, grca, udara pesnicama… i ne zna šta će sa tim besom u sebi, ali jednostavno mu treba dati prostora i vremena da izbaci to iz sebe. Vaši naredni postupci  u  situaciji  kada dete ima tantrume zavise od uzrasta deteta, uzroka tantruma i same situacije u kojoj se nalazite. Treba da pokušate da shvatite šta se zapravo događa, odnosno šta je izazvalo izliv besa kod deteta jer od toga zavisi kako ćete se ponašati. Npr. izliv besa treba ignorisati ako nastupi nakon što ste detetu nešto zabranili, ali ako dete ima tantrume jer se suočava sa gubitkom ili je doživelo razočaranje, onda je to potpuno drugačija situacija i tada izliv besa ne treba  nikako ignorisati, već dete treba zagrliti i utešiti.

 

Tipične situacije u kojima dete doživljava tantrume:

 

Vašem trogodišnjem detetu je nestao plišani meda kog je doneo u vrtić. Tražio ga je sa vaspitačicom, ali nije uspeo da ga nađe. Kad je shvatio da mora poći kući bez mede, počeo je histerično da plače i udara nogama o pod. U ovoj situaciji detetovo ponašanje ne treba ignorisati, jer se ono suočava sa gubitkom mede i potrebna mu je uteha, saosećanje. Najbolje je da ga zagrlite i kada se plač stiša kažete: “Tužan si jer ti je nestao meda. Kako mogu da ti pomognem?“ Tako mu stavljate do znanja da ga razumete i saosećate sa njim, da ste tu za njega i učite ga kako da imenuje to što oseća.

 

Kutija sa igračkama vaše trogodišnje ćerke je gore na ormanu. Odbijate da joj spustite kutiju: “Kutija je sada gore jer nisi skupila igračke“. Odjednom nastupa sa provalom plača i besa, ali vi ne trebate da popustite. Ako popustite i udovoljite joj samo da bi prestala sa izlivom besa, onda bi tantrumi mogli postati redovna pojava jer će shvatiti da to ponašanje dovodi do cilja. Ignorišite njen izliv besa tako što ćete nastaviti sa svojim aktivnostima i nećete obraćati pažnju na nju, ali je držite na oku i ne ostavljajte je samu u prostoriji naročito ako je tantrum veoma intenzivan i ako je sklona da tom prilikom povređuje sebe i druge.

 

Dvogodišnje dete razume više nego što ume rečima da izrazi. Ima neku svoju potrebu koju ne ume da saopšti i oseća se isfrustrirano. Svoju ljutnju, umesto rečima, izražava izlivima besa. Npr. doneli ste detetu šolju jogurta jer je izrazilo želju da pije jogurt, ali ono vam ljutito kaže: “Neću to“ i počne odjednom snažno da plače. Kažete: ”U redu. Ne želiš jogurt” i odnesete šolju. Vraćate se iz kuhinje, a dete udara pesnicama po stolu i besno viče: ”Jooogurt, daj mi, daj mi, daj mi jogurt!” Pretpostavljate da verovatno želi voćni jogurt, ali da ne ume rečima da kaže. Ukoliko odmah donesete voćni jogurt  i ispunite mu želju, teško će tantrumi nestati sami od sebe, jer će dete shvatiti da se to ponašanje isplati, da dovodi do cilja. Očekivaće da i sledeći put pročitate njegove misli i otrčite da donesete to što traži. Pored toga, na ovaj način ga ne podstičete na usvajanje novih reči, jer zašto bi se trudilo da nauči da kaže ako mu mama donese to što želi čim zaplače. Najbolje je da sklonite dete na neko mirnije mesto da ne bi srušilo ili razbilo ono što se nalazi na stolu. Kažite mu: “Kad prestaneš da vrištiš, doći ću kod tebe“.Tokom trajanja tantruma dete ne može da vas čuje, niti može da razumno da razmišlja, pa nema svrhe da pokušavate da razgovarate. Tek kada se dete smiri, kažite: “Kada vrištiš, ne znam šta želiš. Hajdemo do frižidera da mi pokažeš šta želiš“… Kako dete raste, tako se i se govorne veštine sve više razvijaju, te se nivo frustracije smanjuje, a izlivi besa postaju ređi.

 

Vaš dvoipogodišnji sin pokušava sam da obuje čarapice, ali mu ne ide, pa počinje da udara nogama o pod i da plače. U nameri da mu pružite podršku i utehu, pokušali ste da ga zagrlite i rekli: “Skoro si uspeo, hoćeš li da ti pomognem?“ On se naljutio još više i odgurnuo vas uz reči: “A sam ću, hoću sam, hoću sam, pusti meee!” U ovoj situaciji je važno da ostanete strpljivi. Pustite ga da da oduška svojoj ljutnji, ali mu stavite do znanja da ste tu ako vas zatreba: “Ok, biću na krevetu, zovi me ako ti budem potrebna”. Tek kada se smiri i potraži vašu pomoć, posavetujte ga kako može lakše da navuče čarapicu, a ako vidite da ne može sam, pomozite mu. Na ovaj način ga učite kako se savladavaju prepreke, šaljete mu poruku da verujete u njega, da bude uporan, da je u redu potražiti pomoć i da ste tu za njega.

 

Vozite automobil. Dete od godinu dana se nalazi u svom autosedištu. Odjednom počinje da mlatara rukama i nogama i histerično vrišti. Može biti da je gladno, žedno, umorno, da mu je mokra pelena, da mu je pretoplo, da mu se izula patofna, da se oseća nelagodno u autosedištu, da se ljuti što ste stali, jer ne razume da morate da stanete kada je crveno na semaforu, da mu se ne dopada muzika koju ste pustili, da samo želi da ga uzmete, da traži vašu pažnju… Nije uvek jednostavno utvrditi uzrok tantruma, ali otklanjanje uzroka tantruma (ako je uzrok mokra pelena, tantrum će prestati kada presvučete dete) ili sprečavanje pojave tantruma (ako ste primetili da dete počne sa tantrumom kad god na red dođe određena pesma na CD-u, premotajte na sledeću pesmu) predstavljaju rešenje u ovoj situaciji.

 

Nalazite se kod rođake koja ima blizance od osamnaest meseci. Vaš četvorogodišnji sin odjednom ljutito pita: “Kad ćemo da krenemo kući?“ Odgovarate: “Za pola sata“. Odjednom dete počinje da se valja po podu i vrišti: “O, ne opet, za pola sata, neee…“ U ovoj situaciji je najbolje da odvedete svog šestogodišnjaka u drugu prostoriju (zbog toga što daje loš primer mlađoj deci i što može nekog da povredi) i kažete mu da je razgovor moguć tek kada prestane da vrišti. Vaši pokušaji da razgovarate sa detetom tokom odigravanja tantruma će biti bezuspešni, jer je dete tada toliko preplavljeno emocijama da ne može da vas čuje, da procesuira informacije i da razumno razmišlja.

 

Kada dete prestane da vrišti, razgovarajte o onom što se dogodilo i kažite šta ubuduće treba da radi kada se nađe u sličnoj situaciji: ”U redu, dosadno ti je, ali to ne znači da treba da se valjaš po podu. Ako želiš moju pažnju, ako želiš da sednem pored tebe i da se igramo, onda mi to kaži, dovoljno je da kažeš, nema potrebe da se valjaš po podu i vrištiš.” Na ovaj način mu šaljete poruku da se problemi rešavaju razgovorom i da bes može kontrolisati tako što će ga pretvoriti u reči. Imajte u vidu da starija deca često svesno  koriste tantrume da bi bilo po njihovom ili da bi dobila pažnju, jer su uvidela da roditelji reaguju na to ponašanje i da je to pogodan način za ostvarivanje cilja, pa tantrumi mogu postati obrazac ponašanja i u kasnijem životu. To su takozvani manipulativni tantrumi.

 

Vremenom, kako dete raste, ono postaje sve samostalnije, spretnije, zrelije, razvija se njegovo poimanje sebe i sveta oko sebe, uči da izražava potrebe na adekvatan način, da osećanja izražava rečima, te tantrumi postaju sve ređi. U međuvremenu, ne zaboravite da mu poklanjate pažnju i kada se ponaša prihvatljivo, da  ga grlite i ljubite i kada je radosno, a  ne samo kada mu je potrebna uteha.

 

 

Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
mojpsiholog.weebly.com

 

One Comment to "Šta da radite kad dete ima tantrume"

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: