Praznična depresija

AUTOR Centar za Mame | U Važno je

ALT: "praznicna depresija"

O prazničnoj depresiji se dosta dugo nije govorilo. Međutim poslednjih godina sve veći broj istraživanja se bavi upravo ovom temom. Kako je depresija, nažalost, još uvek pomalo tabu tema u našoj zemlji, o prazničnoj depresiji se kod nas retko priča.

Prema medicinskom rečniku, depresija je ozbiljna bolest koja uzrokuje smetnje pamćenja i ostalih kognitivnih funkcija, sniženo raspoloženje, telesne promene i promene ponašanja. Utiče na vaše osećaje, način razmišljanja i ponašanja, seksualni život i spavanje. Mnogim ljudima, uključujući one koji su bolovali od depresije, te prijatelje i članove porodice obolelog, poznate su dalekosežne posledice depresije. Ovo je jedan od najčešćih medicinskih problema u svetu. U nekom trenutku života, jedna od četiri osobe osetiće barem jednu epizodu depresije.
Depresija je poremećaj raspoloženja  koji karakteriše skup raznih vrsta simptoma:

kognitivnih (negativne misli i očekivanja, ponekad i suicidalne misli, pad koncentracije, neodlučnost, mozganje, samokritičnost, beznadežnost, bespomoćnost),

ponašajnih (manjak aktivnosti, povlačenje),

telesnih (gubitak apetita, ili preterani apetit, nesanica),

afektivnih (osećaji: žalost, osećanje krivice, anksioznost) i

motivacijskih (gubitak interesa, tromost, sve je napor, odgađanje)

koji svi skupa mogu sniziti raspoloženje, ugrožavajući funkcioniranje pojedinca.

U periodu praznika, osoba se može požaliti na: glavobolje, insomniju, učestale sukobe sa drugima, depresiju, stres, usamljenost, anksioznost, tugu, potištenost, beznadežnost. Mnogi stručnjaci će se složiti da praznična depresija najčešće nema intenzitet depresije ali da može biti izuzetno teška za osobe koje su već bile depresivne ili su se u proteklom periodu lečile od depresije. Kod nekih osoba ova osećanja mogu biti jačeg ili slabijeg inteziteta, u većem ili manjem broju zastupljena, i trajati kraće ili duže.

ALT: "praznicna depresija"


Okidači praznične depresije:

 

Novogodišnje odluke

 

Dok se neki raduju praznicima i prave spisak novogodišnjih odluka, drugi se okreću i prave rezime godine koja je za njima. Ako ste već depresivnog raspoloženja, onda ovaj period godine može biti posebno teško doba za Vas. Mediji, Vaša okolina (porodična, radna, socijalna) takođe se bave analizom godine koja je iza Vas, te Vam može biti teško odupreti se tom pritisku i možete sebe zateći kako ruminirate nad izneverenim očekivanjima, propuštenim prilikama, razorenim odnosima, neuspesima, osećanjima, neostvarenim ciljevima i snovima.

 

Verovatno Vam je poznat ovaj način razmišljanja:

 

Nisam skinula 10kg kojih sam planirala;

Još uvek nismo dobili decu;

Nisam zaradio novca koliko sam planirao;

Nisam dobila unapređenje;

I dalje sam sama;

Bespomoćan sam…

Neostvarene novogodišnje odluke mogu biti okidač za stres i/ili potištenost i depresivno raspoloženje.

 

Ovde bih naglasila da okidač za depresivno raspoloženje ne mora da bude nikakav krah. Osoba će smatrati da je njen život prilično “uređen” i da sama ima ono što mnogi priželjkuju a da se opet oseća prazno. Pored depresivnog raspoloženja, osoba može doživeti osećanje krivice  ili besa usled razmišljanja: “Drugi imaju mnogo manje od mene i srećni su. Šta sa mnom nije u redu? Trebalo bi da sam srećan-a, ali nisam, da li to znači da ne volim svoju porodicu/posao/prijatelje? Ja ne smem biti ovako sebična.” Naime, okolina ne vidi okidač, a često ni sama osoba, za depresivno raspoloženje, te se osobi šalju poruke “da nema razloga da bude depresivna”.

 

Porodica

 

Porodični odnosi, očekivanja, okupljanja mogu biti okidač praznične depresije. Zavisno u kakvoj porodici smo odrasli, ovaj period godine može biti za nas podsećanje na lepe i srećne trenutke ili na trenutke prepune bola, porodičnih svađa, nemaštine. Posebno teško može biti onima koji nisu imali porodicu ili onima koji su izgubili člana porodice u godini koja je iza njih. U određenom prostoru par dana su okupljenje osobe različitih karaktera, potreba, očekivanja, i navika. Kako međuljudski odnosi mogu biti konfliktni, napeti, nejasni, nerazrešeni, to može posebno biti izraženo u doba praznika. Praznici se uobičajeno doživljavaju kao vreme kada se porodica okuplja, proslavlja i zahvaljuje se. Moderno doba je dovelo do promene radnog vremena te članovi porodice rade sve više i imaju manje slobodnog vremena, s jedne strane, i sa druge strane, sve popularnije je provesti praznike van grada i otići baš u to vreme na zimovanje. Neretko to dovodi do gubitka prazničnog duha i porodičnih običaja. Oni koji su sami, mogu se osećati usamljeno i izrazito tužni.

 

Primer ovog okidača bi bio: Pojedinac je odrastao u porodici gde su svađe bile učestale, praznici nisu obeležavani, pokloni su bili retki, i često se osećao neshvaćeno i nevoljeno. Odlazi na porodični ručak kod svoje devojke, u topli dom, gde je okupljena velika porodica, svi su nasmejani, složni, trpeza bogata, jelka okićena, a pokloni na sve strane. On više uživa sa njenom porodicom, međutim sledeći dan se svađa bez razloga, primećuje da je neuobičajeno nervozan i tužan. Nakon razgovora, klijent saopštava da ima osećanje besa, osećanje stida i anksioznosti. Drugi primer je primer devojke koja se nakon proslave Nove godine iznenada povlači i postaje potištena. Povod su bila neispunjena očekivanja okoline, ali i nje same da bude zaprošena.

 

Međuljudski odnosi

 

Osim porodice, uopšteno drugi ljudi i odnosi sa njima mogu biti okidači. Tada se prisećamo sa kime više nismo u kontaktu, koga još nismo preboleli, sa kime smo u svađi, ko nam je umro. Poseban vid okidača jeste gužva. Naime, pojedine osobe ne uživaju u velikim proslavama, osećaju se izrazito neprijatno u masi i porodična okupljanja za njih više mogu biti izvor stresa nego zadovoljstva. Društvo može vršiti pritisak na ove osobe da im se pridruže u proslavama dok se oni sami mogu osećati jako anksiozno u socijalnim situacijama.

 

Primer: Osoba je anksiozna kada treba da se upozna sa novim ljudima ili da igra u društvu. Takođe, osoba se može osećati ugroženo na porodičnim proslavama kada rodbina ili komšije krenu sa pitanjima o školovanju, ljubavnom životu, materijalnom statusu, životnim planovima.

 

Novac

 

Nekima novac ne mora biti problem, ali im traženje idealnih poklona i potreba da se svi zadovolje i oduševe može biti izvor pojačanog stresa. Ona druga grupa, kojoj novac jeste problem, može posebno biti izložena stresu, jer se u ovom periodu godine više troši na poklone, hranu, putovanja, zabavu, odelo. Naročito teško može biti osobama koje sastavljaju kraj sa krajem, gde se, pored stresa da se obezbede osnovne stvari, može javiti i bes jer se nema dovoljno, ili osećanje krivice što se ne može pružiti više.

 

Primer: Roditelji ne mogu da pošalju dete na zimovanje dok ostala deca iz razreda idu, porodica ne može da ugosti rođake, dečko nema novac za poklon devojci.

 

Slavlje

 

Proslave same po sebi mogu biti iscrpljujuće. Tih dana više se jede nezdravo, pije se alkohol, neki se i opuštaju uz nedozvoljene supstance, manje se spava, te se iscrpljenost javlja kod mnogih. Praznici mogu biti posebno teški onima koji u tom periodu izgube neku osobu, razvedu se, razboli se bliska osoba ili se takav događaj desio u prošlosti u vreme praznika.

 

Određeni broj ljudi može u ovom periodu godine imati suicidalne ideje i namere, a izvestan broj oduzme sebi život. Osećaj bespomoćnosti, beznađa, praznine, usamljenosti, gubitak smisla života, samosažaljevanje i patnja mogu dovesti do toga da osoba poželi da sebi oduzme život. Ukoliko se pronalazite u ovim redovima, zamoliću Vas da potražite pomoć. Pozovite SOS telefon  0800 300 303 ili 021 6623 393 ili se hitno javite svom psihoterapeutu ili posetite neku od ustanova koje vam mogu ponuditi podršku, pomoć i pre svega, razumevanje.

 

Oni koji poznaju sebe dovoljno mogu predvideti svoje reakcije i osećanja, te se mogu zaštiti. Ako znate da Vam gužve ne prijaju, da su proslave za Vas izvor stresa i napetosti, možete porazgovarati o tome sa osobama koje Vas na iste pozivaju i organizovati sebi vreme tako da budete opušteniji. To mogu biti: kućna sedeljka, proslava u užem krugu ljudi ili odlazak u prirodu.

 

Odredite sebi vreme za čitanje i rekreaciju, hranite se umereno, i ne preterujte sa alkoholom.

 

Za one koji su se lečili od depresije, ili su trenutno depresivni, ako trenutno ne idu kod psihoterapeuta, mogu se u tom periodu javiti kako bi lakše prevazašli taj period, ili upoznali bolje sebe i sopstvene okidače za depresivno raspoloženje i stres.

 

Oslobodite se očekivanja kako porodica treba da ponaša, kako će izgledati provod, kakve poklone ćete dobiti.

 

Ne razmišljate previše o tome šta nije bilo, šta je bilo pogrešno, a još manje šta sve može da bude. Prošlost nije tu da je menjamo, već da iz nje učimo lekcije. Budućnost tek dolazi. Ne možemo kontrolisati život, druge ljude, pa ni sebe ponekad. Živite ovde i sada. Jedan od načina da se osećate bolje u ovo doba godine je i da darujete onima koji nemaju, da učinite neko dobro delo, pošaljete razglednicu bakama i dekama, odnesete kolač komšiji koji živi sam, nahranite psa na ulici, izađete u šetnju i uživate u danu, budete realni oko toga koliko novca možete da potrošite.

 

Za kraj, najvažnije, a to su deca. Ona su u ovom periodu godine posebno izložena stresu. Ono što je potrebno deci pružiti tokom čitave godine, a naročito u vreme praznika je vreme ispunjeno ljubavlju, toplinom, podrškom. Razgovarajte sa decom, igrajte se sa njima, uključite ih u porodične planove (deca mogu imati ideju da provode praznike sa prijateljima, dok ste Vi osmislili da putujete, ili obrnuto), zajedno sa njima osmišljavajte porodičnu trpezu. Kada je reč o poklonima, jako je važno biti realan, a ne “Lepo obećanje – ludom radovanje.” Bolje da deci kaže šta i koliko možete, nego da ih lažete. Pružite im porodičnu tradiciju. Velika deca, a to znači srednjoškolci i studenti, mogu biti u fazi bunta ili osećati da su se stvari kod kuće promenile. Potrudite se da uvidite te promene i da budete što više tolerantni u tom periodu.

 

Praznici bi trebalo da budu lep period godine, ali ne moraju da budu. Nadam se da ćete praznicima oduzeti magijsko dejstvo i prestati da verujete da će stvari preko noći da budu drugačije, a još više se nadam da ćete im za uzvrat dati ili vratiti praznični duh, tradiciju i realistična očekivanja. Godine iza sebe gledajte kao stečena iskustva koja će Vam pomoći da donosite bolje odluke, da manje grešite, budete zreliji, snažniji, da više volite i budete voljeni. Nova godina i Božić nemaju moć da Vas promene. Albert Ellis je rekao da je najbolja godina života ona u kojoj preuzimamo odgovornost ne kriveći više majku, državu, život, druge ljude za ono što nam se dešava. Želim da bude promena koju želite da vidite.

 

Srećni praznici!
Autorka teksta je Bojana Obradović, klinička psihološkinja, master psihologije rada, rebt psihoterapeutkinja pod supervizijom; bavi se psihoterapijskim radom, vodi projekat “Pričajmo o tome” koji pruža studentima besplatno online psihološko savetovanje i kontinuiranu edukaciju o unapređenju, očuvanju i zaštiti mentalnog zdravlja putem besplatnih predavanja i radionica.
bojana.obradovic7@gmail.com

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: