ALT: "Kako prepoznati mobing i kako se zaštititi"

 

Za mobing kao oblik nasilja karakteristično je psihičko zlostavljanje ili maltretiranje, psihički teror ili moralno zlostavljanje. Sve navedeno se dešava na radnom mestu, i upravo je to ono što razlikuje mobing od svih drugih oblika zlostavljanja.

Zlostavljanje na radu postalo je kažnjivo stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

 

Zlostavljanje se definiše kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

 

Zlostavljanje je takođe i navođenje drugih da se ponašaju na gore navedeni način.

Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.

Žrtva zlostavljanja može biti samo zaposleno, odnosno na neki drugi način radno angažovano lice.

 

Prema definiciji Međunarodne organizacije rada ( MOR ), mobing predstavlja uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao surovi, zlonamerni, osvetoljubivi, ponižavajući i uvredljivi pokušaj da se sabotira jedan ili čak grupa zaposlenih.

 

Kod nas se umesto termina „mobing” koriste: psiho terror i zlostavljanje na radu.

U osnovi, mobing je negativni uticaj na psihu zaposlenog sa namerom da se to uradi.

Velika konkurencija na tržištu radne snage, globalizacija, ekonomska kriza i nesigurnost radnih mesta doveli su do povećanja učestalosti mobinga.

 

Aktivnosti kojima se zaposleni zlostavlja

 

  • Napadi usmereni na mogućnost adekvatnog komuniciranja : npr. nadređeni i / ili kolege onemogućavaju žrtvu da se izražava; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti, itd.
  • Napadi usmereni na mogućnost održavanja socijalnih kontakata: žrtva se stalno izoluje; svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji; žrtva se premešta u udaljenu kancelariju; žrtva se ne poziva na zajedničke sastanke, itd.

Napadi usmereni na ličnu reputaciju: ogovaranje, izmišljanje priča o žrtvinom privatnom životu, negativni komentari, itd.

Napadi usmereni na kvalitet profesionalne situacije: stalne kritike i prigovori, stalna kažnjavanja, vređanja, oduzimanje sredstava za rad, zatrpavanje zadacima, određivanje kratkih rokova, stalno menjanje radnih zadataka, itd.

Napadi usmereni na zdravlje: žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji štete njenom zdravlju, ne dopušta joj se odlazak na godišnji odmor, ne dopušta joj se korišćenje slobodnih dana, itd.

Ovde je važno navesti da onaj ko vrši mobing ima svesnu nameru (samo u izuzetnim slučajevima ta namera je nesvesna) da naškodi zaposlenom i/ili da ga na kraju prisili da napusti sredinu u kojoj je zaposlen.

 

Mobing – dva oblika

 

  • Vertikalni mobing
  • Horizontalni mobing

 

Kod vertikalnog mobinga pretpostavljeni:

zlostavlja jednog podređenog zaposlenog;

zlostavlja jednog po jednog zaposlenog (strateški mobing)

jedna grupa podređenih zaposlenih zlostavlja jednog nadređenog.

 

Kod horizontalnog mobinga radi se o šikaniranju zaposlenih koji su na istom hijerarhijskom nivou.
Do njega dolazi usled ubeđenja da određeni kolega predstavlja smetnju ka napredovanju u karijeri, te da će se njegovom eliminacijom željeni napredak desiti.

Ukoliko imamo situaciju da sve opisano preduzima nadređeni, dolazimo do toga da se zaposleni koji se nalaze na nižem hijerarhijskom stupnju najčešće povedu za njim, te se prema zaposlenom koji je žrtva zlostavljanja (mobirani) ponašaju gore nego nadređeni (u ovom slučaju mober) samo da bi se nadređenom dopali.

Drugi deo zaposlenih, koji se ne povedu za ponašanjem nadređenog, najčešće ne preduzima ništa kako bi zaštitio kolegu – žrtvu zlostavljanja, najčešće iz straha da i sami zbog toga ne postanu žrtve zlostavljanja.

U najvećem broju slučajeva mobinga, radi se o vertikalnom mobingu, a u najmanjem broju slučajeva reč je o mobingu koji vrši grupa zaposlenih prema nadređenom.

 

Prema nemačkom psihologu Heinzu Lejmanu, koji je i prvi naučnik koji je počeo istraživanje fenomena mobinga, svaki zaposleni tokom svog radnog veka ima 25% šansi da barem jednom bude žrtva zlostavljanja na radu.

 

Kako se zaštititi

 

Ukoliko ste žrtva zlostavljanja, a zlostavljač je drugi zaposleni, potrebno je da se prvo obratite svom poslodavcu i pokrenuti interni postupak zaštite od zlostavljanja na radu. Nakon sprovedenog internog postupka, zaposleni može zaštitu ostvariti na sudu.

Ukoliko je zlostavljač poslodavac, žrtva zlostavljanja u ovom slučaju može odmah (bez internog postupka) pokrenuti spor, odnosno potražiti sudsku zaštitu.

U postupku pred sudom, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva zabranu ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i naknadu materijalne, kao i nematerijalne štete.

U sudskom postupku, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.

Na kraju, važno je navesti da je poslodavac dužan da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, obaveštava i osposobljava zaposlene i njihove predstavnike kako da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.

 

Autorka teksta je Bojana Bogojević, saradnica Centra za mame, diplomirana pravnica i specijalistkinja za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: