Mnoge mame se u poslednje vreme suočavaju sa različitim izazovima i brigama — obavljanje posla od kuće, ulazak u ulogu učitelja ili nastavnika, sa brigom za starije roditelje, svakodnevnim putovanjem na posao, sa gubitkom posla, itd.

Mnogo je različitih problema i različitih situacija, te i saveti kako se izboriti sa njima mogu biti različiti. Ne postoji univerzalni savet. Ipak, postoji jedna komponenta koja je zajednička svakoj od ovih različitih situacija u kojima se mame nalaze, a to je strah, odnosno briga.

Drage mame, da li ste zabrinute? Kada najviše brinete? Da li previše brinete? Kako se osećate dok brinete?

Možete osetiti i zdravu i nezdravu brigu.

Zdrava briga je nešto što nas pokreće na aktivnosti — da preduzmemo sve što je u našoj moći da rešimo problem. Zdrava briga je potrebna za normalan razvoj dece. Nega i briga su važne komponente vaspitanja i podizanja dece, ali su isto tako bitne i za druge odnose. Sve dok vas zdrava zabrinutost i briga teraju da se pokrenete ka aktivnostima usmerenim ka rešenju problema ili zadatka ili aktivnostima koje su dobre i poželjne, onda je sve OK. Zdrava zabrinutost i zdrava briga stvaraju blagu napetost i nemir koji nam bude pažnju i povećavaju koncentraciju i usmerenost ka zadatku. Takva napetost i takav blagi nemir su potpuno normalni i poželjni.

Kako se nositi sa problemima u vreme izolacije

Međutim, kada govorimo o preteranoj brizi tj. nezdravoj brizi ili o preteranom strahu tj. anksioznosti, stvari su potpuno drugačije. Kada osećate nezdravu brigu ili kada ste anksiozni, tada vaše aktivnosti i nisu tako produktivne, često izostaju, često ste pasivni ili želite da izbegnete samu situaciju. Uglavnom je pažnja usmerena na sopstvene zastrašujuće misli ili na sopstveno telo koje takođe daje simptome straha.

Takođe, aktivnost tada postaje prezaštićujuća, kao da je potrebno da nađete neki model ponašanja koji pomaže da izbegnete sve opasnosti koje vrebaju ili sve opasnosti koje vrebaju vaše bližnje. Jako je naporan i iscrpljujuć krug anksioznosti, psihološki iscprljuje osobu, te se često stvara osećaj da se više ne može podneti i nositi sa problemima. Takođe je tu i uverenje da su sve te brige užasne i da smo mi kao osoba nesposobni, nedovoljno jaki ili manje vredni da sve to rešimo.

Naravno, kada uporedimo nezdravu i zdravu brigu, vidimo dve potpuno različite reakcije.

Osećati i jednu i drugu vrstu brige je potpuno OK.

Od čega zavisi na koji način ćemo reagovati na problem koji se nađe pred nama?

Da li ćete na problem reagovati zdravom brigom ili nezdravom, zavisi od načina na koji posmatrate taj problem i celokupnu situaciju. Mnoge mame će sada reći: „Lako je to reći, znam ja to sve, ali ipak…“.

Potpuno je u redu da odreagujete nezdravim brigom, naravno da može da vam se desi da ispaničite u nekom trenutku ili da se prestravite.

Sve emocije su OK.

Svi smo mi samo nesavršena ljudska bića koja smeju da odreguju nesavršeno. Imamo pravo da pogrešimo, da se ne organizujemo dobro, da izbegavamo određene ljude ili situacije, da smo uplašeni, da smo na ivici živaca…

Međutim, posle neke reakcije koja možda nije baš bila najbolja ili uopšte nije valjala, treba zastati, napraviti pauzu i biti sam sa sobom.

Dovoljno je makar na trenutak da se povučete i razmislite da li vam išta koristi ta loša reakcija? Da li ćete izbegavanjem ili panikom rešiti poblem? Da li će preterana briga pomoći da se aktivirate, motivišete, napravite plan?

Razlika u načinu na koji ćemo odreagovati na nekakav problem ili neku lošu situaciju zavisi od toga kako posmatramo taj problem ili situaciju.

Dakle, ako želite da umesto nezdrave brige osetite zdravu zabrinutost povodom te loše situacije i samim tim da zamenite nefunkcionalno ili neadekvatno ponašanje nekim korisnim ponašanjem, potrebno je da promenite svoja uverenja i svoje stavove u vezi sa problemom koji vas muči.

Ovde nije cilj da se osećate opušteno, indiferentno ili da vas je baš briga povodom problema koji vas muči. Nije realno da povodom nečega što vam je vrlo važno reagujete kao da vas ne zanima. To je važno razumeti, jer ako ne prihvatate čak ni blagu tremu, nemir ili veću pažnju dok rešavate za vas vrlo važne stvari, onda ćete imati još jedan problem.

Kako se nositi sa problemima u vreme izolacije

Trudite se da budete racionalni, fleksibilni i da ne umnožavate svoje odgovornosti.

Kako da posmatram svoje probleme da bih se osećala i ponašala bolje?

Potrebna je racionalnost i fleksibilnost. Potrebno je ne katastrofizirati. Potrebno je da ne umanjujemo svoje kapacitete i sposobnosti, a sa druge strane, da ne uvećavamo svoje odgovornosti. Potrebne su logičnost i konkretna akcija.

Tako je, npr. moguća situacija da pred sobom imate gomilu zadataka na dnevnom nivou, a ograničeno vreme, da vas dete vuče za rukav dok vi pokušavate da radite, a odavno je trebalo početi pripremu za ručak. U takvoj situaciji, vi shvatate da ništa od očekivanog nećete postići i počeće da vas hvata panika. Ova situacija sama po sebi je stresna. Još ako traje neko duže vreme, zahteva ozbiljno istrenirane živce.

Međutim, od nervoze i brige koristi nema.
Imate dovoljno problema na dnevnom nivou. Čemu još i ta nervoza?

Dok pokušavate da se nekako organizujete, neprestano razmišljate kako je vaša situacija užasna, kako je nepodnošljiva… Ali, da li je baš tako?

Složićemo se da je situacija loša, teška i stresna, te da stoga zahteva potpuno drugačiju organizaciju, ali nije užasna. Ponekad se teško nosite sa njom, ali i te kako je podnosite i ima smisla da istrajete u tome, jer neće trajati zauvek.

Iracionalno je očekivati od sebe da sve, ali baš sve stižete kao da nije vanredno stanje.

Potrebno je izlistati dnevne prioritete. Nešto sa te liste će ipak da trpi, što je potpuno u redu. Nekad će to biti ručak, nekad posao, nekad deca, nekad vi. Nije dobro da stalno nešto trpi, tako da plan koji pravite treba da bude takav da svako u toku nedelje dobije svoj deo. Mama koja ima manje obaveza moći će više stvari u toku dana da realizuje, a ona koja ima više obaveza moraće da ih razvuče na celu nedelju.

Budite fleksibilni, prilagodite se okolnostima i svojim mogućnostima.

Zahteve koje ste postavile sebi povodom problema koje imate zamenite preferencijama. Pa tako, na primer, ako razmišljate da morate uvek i sve da ispratite i sve kontrolišete, počnite da razmišljate kako bi bilo lepo i da biste voleli da uvek i sve kontrolišete i ispratite, ali da ne morate. Jer, realnost pokazuje da bude dana kada je previše zadataka koje je nemoguće sve odmah ili tog dana završiti i dešavaju se situacije nad kojima vi nemate apsolutno nikakvu kontrolu. S druge strane, bude dana kada se ne osećate dobro da biste mogli da date svoj maksimum.

To sve govori u prilog tome da NE MORATE.

Sve dok od sebe zahtevamo moranje, a to nije usklađeno sa realnošću, osećaćemo se loše i samim tim nećemo dati svoj maksimum.

Odvojite vreme za odmor, napravite plan i tražite podršku.

Kada je reč o praktičnim problemima, vrlo je važno redovno praviti plan. Vaš plan treba da sadrži sve resurse kojima raspolažete za obavljanje zadatka. Takođe je važno da tražite podršku od parnera i porodice ako je to moguće. Ako pak, iz objektivnih razloga, nemate podršku, probajte makar da sami sebi budete najbolja podrška tako što ćete sebe bodriti i imati realna očekivanja od sebe, s obzirom na mogućnosti.

Obavezno odvojte vreme za sebe i pronađite neki svoj ventil. Okolnosti su same po sebi stresne, a obaveze su na nivou prioriteta. Izdvojite vreme za odmaranje i neke vaše lične aktivnostima koje vas smiruju i opuštaju.

Ako biste ipak voleli da dobijete neke detaljnije savete u vezi sa vašim konkretnim problemom, pišite nam na upoverenju@centarzamame.rs

 

Želim vam svima dobro zdravlje i strpljenja,
Bojana Rubežanović, psihološkinja

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: