Piše: Karolina Herbut, finansijska savetnica i biznis kouč

Kada me je Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame zamolila da pišem o ovoj temi koja zanima mnoge roditelje i buduće roditelje, bez obzira što ovu temu kao finansijska savetnica često obrađujem tokom svojih konsultacija, ipak sam predložila da prvo napravimo jednu mini anketu kako bismo najbolje mapirale koja su razmišljanja na ovu temu, sa kojim dilemama i izazovima se roditelji susreću, šta ih sve zanima i koja pitanja imaju.

Kako štedeti za školovanje deteta

Rezultati ankete „Štednja za školovanje deteta“

U nastavku pogledajte rezultate anonimne ankete koja je sprovedena u septembru 2020. godine i do kojih odgovora smo došle.

Da li uspevate – da li ste uspeli da uštedite – odvojite novac za školovanje vašeg deteta?

Kako štedeti za školovanje deteta

Od 59 ispitanika je 56% odgovorilo da za sada nisu uspeli da odvoje novac za školovanje deteta, dok je 44% potvrdilo da uspevaju.

Na pitanje „Ako štedite za školovanje deteta, obeležite na koji način to činite“ odgovori su bili sledeći:

Kako štedeti za školovanje deteta

Ukoliko štedite ili ste štedeli za školovanje deteta – opišite ZAŠTO ste baš taj način odabrali i kako ste zadovoljni tim izborom?

Delim sa vama neke od odgovora:

  • Štednju sam oročila da bih ostvarila bar malo “dodatne koristi” (kamata). Nisam zadovoljna izborom, ali ne znam kako da efikasnije “uposlim” taj novac.
  • Izdvajamo mesečno koliko uspemo da izdvojimo… Takođe, sav novac koji deca dobiju od baka, tetki i slično, idu na isti račun.
  • Osiguranje plus štednja – prava stvar, iz slamarice bi se malo krunilo malo po malo.
  • Tako mi je lakše da novac nije kod mene, a ako dođe do inflacije, makar sam pokušala. Šta god da dobijem za 15 godina od tog novca sigurna sam da će značiti. Na dobit ne računam, i zovem je “kursna razlika”.
  • Štednja u banci zbog kamate, za sad zadovoljni
  • Zadovoljna sam zato što je to novac za koji ne mogu da dođem u iskušenje da mi fali za nešto pa da uzmem, svaki mesec se skida sa računa i već imamo popriličnu sumu spremnu na školovanje.
  • Vezala sam se da preko osiguranja uplaćujem mesečne rate do detetove 19. godine. Prezadovoljna sam izborom a najbolje od svega je što sam imala obavezu uplate svakog meseca.Jer mesečno mogu da odvojim odgovarajući iznos, koji će se do vremena školovanja deteta značiti dosta. Pod školovanjem mislim na srednju školu u inostranstvu i fakultet.
  • Prebacim novac čim dobijem platu i tako ne računam više na taj novac.

Ukoliko ne štedite ili niste štedeli za školovanje deteta – opišite iz kog razloga?

Odgovore na ovo pitanje pročitajte u nastavku:

  • Za drugo dete nismo štedeli zbog nestabilnih primanja, malih primanja i gubitka posla.
  • Još uvek mi je malo dete, ima 8 meseci, iskreno ne znam kad da krenem sa štednjom i nemam pojma koje su mi sve opcije za štednju na raspolaganju.
  • Nismo štedeli za školovanje dece zbog malih i nestabilnih primanja i obezbeđivanja sredstava za rešavanje stambenog pitanja.
  • Kao samohrana majka imam nedovoljna primanja u najvećem broju slučajeva, a možda je i do loše finansijske organizacije.
  • Nije stiglo na red još uvek. U većoj se meri koncentrišemo na ideju da razvijemo sopstveni posao u ovom momentu.
  • Nedovoljna primanja i nedovoljan akcenat na štednji.
  • Iskreno nemam poseban razlog. Trebalo bi da odvajam. Uplatila sam životno osiguranje sa isplatom u slučaju doživljenja… ali bojim se da to možda neće biti dovoljno…
  • Drugi esencijalni prioriteti.
  • Ne vidim smisao, pre sam investitala novac u nekretnine koje se mogu u budućnosti prodati ukoliko zatrebaju za ozbiljnije školovanje.

Koje su vaše dileme u vezi sa štednjom za školovanje deteta?

  • Koliko je minimalno mesečno potrebno izdvojiti i koliko godina, kako dete kasnije može to koristiti
  • Kada početi sa štednjom, u smislu da li postoje preporuke da to bude što ranije? Takođe, zanima me šta sve od opcija za štednju postoji.
  • Da li samo štedeti i sakupljati novac ili i investirati, i gde, kako?
  • Da li uplaćivati investicioni fond ili osiguranje života?
  • Koliko novca je dovoljno
  • Koja je opcija najbolja za mene u ovom momentu?
  • Da li oročiti novac i podići kad treba ili do tada investirati u posao da se “umnoži “
  • Da li poveriti novac banci, osiguravajućoj kući, uložiti u kupovinu nekretnine…
  • Kako da odvojim pare/uštedim? 

Štednja za školovanje deteta ili za nešto drugo – mišljenja „za“ i „protiv“ 

Pre nego što stignemo do toga da pričamo o opcijama za štednju, jasno je da su mišljenja podeljena kada je reč o tome da li treba i da li ima smisla štedeti za školovanje deteta. 

Evo nekih komentara na tu temu:

 „Jedino za šta ja štedim je za putovanja. Za drugo ne, niti je izvodljivo. To je moj deo obrazovanja koji će pored svega ostalog što mogu da ih naučim da dobiju. Fakultet će morati sami sebi da isfinansiraju ili da dobiju stipendiju ukoliko se uopšte odluče za njega.

„Da. Štedeli smo do 46. godine. U to su ušla putovanja i obilazak muzeja. I časovi tenisa, skijanja, plivanja i svega što su hteli.“

„Za sad ono što je činjenica, je da sam na kredit uzela stan u kojem sada živi moja majka.  Stan se načelno vidi kao izvor sredstava za školovanje jednog dana. A možda i završimo svi na selu usled sveopšteg ludila, srpskom a lepo bi bilo i grčkom.“

„Sada veći akcenat na samostalan posao, postepeno uvećanje prihoda i vreme sa decom jer mi se to vreme u ovom trenutku čini kao naaaajznačajnija i ključna investicija u njihov razvoj i dalje akademsko postignuće.“

„Spontano i neplanski izvajamo novac svakog meseca, koliko kad možemo. To je neki štedni fond za njih koji uplaćujemo na račun i nikad, ali nikad, ne trošimo.”

Da li će im biti za školovanje, kupovinu nekretnine, pokretanje biznisa… videćemo.“

„Moje mišljenje je samo da fond za obrazovanje ima i svoje loše strane. Ukoliko deca kroz školovanje imaju tu brigu manje – smatram da je to neka vrsta zone komfora… Neki neće ni pomisliti da se okušaju u pokretanju svog projekta, startapa, freelance angažmana, dodatnog izvora prihoda kako bi sami sebi obezbedili studije. U daljem životu neophodno će im biti da se konstantno edukuju. Tada će sami morati da finansiraju to. 

Da li ste možda mislili o opciji da (ukoliko dete u nekom trenutku poželi da ne koristi fond na studije) roditelji treba da nastave još neko vreme da investiraju u taj njihov fond i time da stvore investiciju za nešto sto bi možda bilo pokretanje projekta koji bi želela deca?

Samo sam se vodila svojim iskustvom. Odrasla sam bez roditelja i bez ikakvih fondova, sada shvatam koliko bi me tako nešto možda sputalo. Zahvaljujući tim okolnostima stekla sam rano radne navike, upornost i mnogo toga još.

Možemo videti da postoje različiti pogledi na to da li sa obezbeđivanjem finansija za školovanje deteta se:

– detetu pruža sigurnost i adekvatno školovanje što može da bude osnov za dalji uspeh ili
– se time dete održava u zoni komfora i ne priprema se za to što ga kasnije čeka u životu – da samostalno treba da sebi obezbedi potrebne finansije.

Koje mogućnosti postoje za štednju – odvajanje novca (za školovanje deteta, ali i druge namene)

Različiti finansijski proizvodi na različite načine omogućavaju – pomažu da štedimo – odvajamo naš novac za „štednju“, bilo da je to za školovanje deteta, za njegovo osamostaljivanje ili za ulaganje u njegov budući biznis (ili nešto peto).

Dakle, mi biramo da li želimo da odvajamo sa strane tako što ćemo novac usmeravati u:

  • štednju u slamarici 
  • štednju u banci – po viđenju ili oročenu štednju
  • osiguranje života
  • investicioni fond 
  • nekretnine
  • sopstveni biznis itd.

Postoje i druge mogućnosti investiranja. Ipak, ove navedene se najčešće javljaju na našim prostorima.

Sve ove mogućnosti imaju i svoje „prednosti“ i „mane“, ali jako je važno da znaš da to što jedna osoba doživljava kao prednost nekog proizvoda to drugoj osobi može da deluje kao „mana“ i obrnuto (kasnije ću dati i primer).

Jako je važno da se dobro upoznaš sa karakteristikama navedenih načina odvajanja novca, jer se naše obaveze i mogućnosti i stepen rizika koji preuzimamo razlikuju u zavisnosti od toga koji od navedenih načina izbaremo. 

Zato je važno da dobro razumeš kako svaki od tih načina može da ti pomogne u tome da stvaraš svoj „fond“. Nije sve za svakog, a svaki od tih proizvoda je dobar za nekog.

O svim ovim načinima bi se moglo puno pisati i pričati, ali za to ne bi ni 15 strana bilo dovoljno, zato ću ja ovde samo najbitnije istaći i navesti neke stavke o kojima je korisno da razmisliš.

Slamarica

Slamarica je mnogima izbor jer je tu novac nadohvat ruke. To je ujedno i najveća mana slamarice, jer  ćeš lako da uzmeš odatle novac, a pored toga novac je izložen drugim rizicima poput krađe, požara, poplava itd.

Štednja u bankama

Držanjem novca na računu banaka možemo reći da smo neke osnovne rizike koje gotovina nosi izbegli.  Ako ti novac samo stoji na računu gde ti i leže plata i druge uplate – tu je novac, sa sve učestalijom korišćenjem kartica, opet u riziku da možeš lako potrošitiKorisno je imati neki odvojeni račun, idealno ako za isti ne moraš da platiš održavanje računa, pa tu skupljati sredstva. 

Odlično bi bilo da bar za to dobiješ i neku kamatu. Mnogi se vode time da nigde nema dobrih kamata, pa se onda ni ne raspitaju (ili sve ostane na tome šta im je njihov bankar ili poznanik rekao). Bolje ikakva kamata nego nikakva, a moj predlog je da temeljno istražiš ponude banaka, možda se pozitivno iznenadiš.  🙂 U ovom momentu su kamate na dinarsku štednju znatno veće nego na deviznu, plus se to što zaradiš od dinarske štednje ne oporezuje. 

Relativno je kome je šta „dobra“ a šta „niska“ kamatna stopa za štednju, ali u momentu pisanja ovog teksta postoje i neke sasvim OK ponude banaka. A uvek bih se vratila na to – bolje ikakva nego nikakva kamata. Kada novac držiš u banci, postoji štednja po viđenju (a vista) kod koje bilo kada možeš da raspolažeš sa svojim novcem ili oročena štednja, kada se npr.  dogovoriš sa bankom da godinu dana oročiš novac a ti za to dobiješ npr. 3% kamate. Dakle, ti si se obavezao/la a i banka da će ti tu kamatu isplatiti nakon godinu dana.

Ono što mnogi ne znaju je da možeš da bilo kada prekineš oročenu štednju. Dakle u slučaju da ti baš zatrebaju sredstva, možeš da razoročiš sredstva (samo u tom slučaju, jer nisi „ispoštovao/la“ svoj deo dogovora, gubi se deo ili cela kamata – zavisi od banke do banke).

Za one koji se pitaju šta ako propadne banke, ode u stečaj i slično – šta je sa našim novcem – važno je da  istaknemo da je kod banaka  naš novac – depozit, osiguran do 50,000 evra ili protivvrednosti u drugoj valuti. Dakle, u slučaju da banka ode u stečaj, Agencija za osiguranje depozita ti isplaćuje novac.

Osiguranje života

Kada smo „pokrili“ ova najčešća mesta gde ljudi za sada drže novac, vreme je da popričamo o osiguranju života.

Prvo bih tu volela da znaš da je poenta osiguranja života pre svega osiguranje, da zaštitiš to jest finansijski obezbediš najmilije (i sebe) za slučaj da se nešto desi osiguraniku (onom čiji život se osigurava, što često npr. budu upravo roditelji, ali to zavisi od konkretnog programa osiguranja koji ugovoriš). 

Postoji puno varijacija osiguranja života, razni pogrami, može da bude na 3, 5, 10, 15, 20, 30 godina, a postoje i jednokratne uplate.

Najčešće je logika prosta – ti se obavezuješ da u određenom periodu vršiš uplate, a društvo za osiguranje se obavezuje da u slučaju nastupanja osiguranog slučaja isplati korisniku osiguranu sumu + dobit. Ako se radi o mešovitom osiguranju života, koje se odnosi na slučaj smrti i slučaj doživljenja, pretpostavimo da je ugovarač ujedno i osiguranik čiji se život osigurava.
Ugovarač je zaključio polisu od 600 evra godišnje (to je 50 evra mesečno) na 20 godina. Tako će, ako izračunamo ukupno platiti društvu za osiguranje 12,000 evra kroz 20 godina. Pretpostavimo da je određena osigurana suma od 12,500 evra.

Ako bi nastupila smrt osiguraniku posle 4 godine, do tada je plaćeno 2,400 evra (4×600 eur), a porodica (ko je ugovorom određen da primi osiguranu sumu) dobija celu osiguranu sumu 12,500 evra + dotadašnju dobit.
Naravno da je ovo scenario koji niko ne želi, ali se i za ovaj slučaj „osigurava“, ko želi. Sa druge strane recimo da se osiguraniku ništa nije desio, pa doživi istek tih 20 godina, novac na „osiguranje“ nije bačen kroz prozor, već će korisniku – koga je ugovarač odredio – biti isplaćena gore navedena osigurana suma 12,500 evra + dobit.

Kao što si na ovom primeru mogao/la da vidiš, poenta jeste u osiguranju, nije na tome koliko će puno samo da ti se uveća novac, već na koji način su osigurani naši najmiliji.

Kako je osiguranje jedan složen finansijski proizvod i ima puno varijacija, treba da znaš da postoji  još puno informacija koje pojedinačno moraš da sagledaš na osnovu tvoje situacije : 

    • koji iznos,
    • na koliko godina,
    • koja vrsta osiguranja, 
    • ko će da bude ugovarač, osiguranik i korisnik,
    • kakva isplata ti odgovara, 
    • koja valuta (uplate i isplate),
    • koja su izuzeća itd. 

Kako bih ti još više približila osiguranje, postavila sam nekoliko praktičnih pitanja predstavnicima agencije za zastupanje u osiguranju osiguranik.com i predstavnicima tima Štedljivko.

Karolina: Koje mogućnosti postoje za stvaranje fonda za školovanje deteta kroz osiguranje?

Osiguranik.com: Postoje dve mogućnosti za stvaranje fonda za školovanje deteta kroz osiguranje, a to su:

  1. Stipendija 
  2. Dečija štednja 

Karolina: Po čemu se ta osiguranja najviše razlikuju?

Osiguranik.com: Razlika između Stipendije i Dečije štednje jeste u tome što kod programa „Stipendija“ ukoliko se Ugovaraču osiguranja nešto desi, osiguravajuća kuća nastavlja da plaća premije za osiguranje dok kod „Dečije štednje“ ukoliko se Ugovaraču nešto desi neko mora nastaviti da plaća premiju za osiguranje, ukoliko niko ne nastavi da plaća polisu, polisa se kapitalizuje i po isteku osiguranja korisniku se isplaćuje kapitalizovana osigurana suma.

Karolina: Da li postoji minimalna suma koju osoba mora da izdvoji mesečno da uplaćuje u osiguranje?

Osiguranik.com: Minimalni iznos premije na mesečnom nivou iznosi 25€.

Karolina: Ako supružnici ili životni partneri žele da zajedno učestvuju u plaćanju premije – da li je to moguće ili je ugovarač uvek isključivo jedna osoba? 

Osiguranik.com: Po proceduri, Ugovarač snosi odgovornost, zadužen je za plaćanje premije, u praksi polisu može plaćati ko god želi. Ugovarač isključivo može biti samo jedna osoba.

Karolina: Koje opcije postoje kada je reč o raspolaganju sredstvima kada istekne osiguranje?

Osiguranik.com: Ko će raspolagati sredstvima po isteku osiguranja određuje Ugovarač ugovorom. Kod Dečije štednje osigurana suma se isplaćuje jednokratno, dok je kod Stipendije isplata osigurane sume rentna.

Karolina: Da li je bolje ambiciozno krenuti npr. „uplaćivati 100 evra, narednih 15 godina“, pa posle osoba može da smanji ugovor ako ne može da nastavi sa, ili je bolje „oprezno“ krenuti, da bolje  ugovori50 evra, pa će kasnije ako može potpisati i drugu polisu od po 50 evra?

Osiguranik.com: Uvek je najbolje ići u skladu sa svojim mogućnostima. Shodno tome, najbolje je prvo krenuti sa manjim iznosom pa ukoliko se stvore uslovi kroz određeni period može se zaključiti i druga polisa.

Iz tima Štedljivko su potvrdili sledeće:

Postoje razna iskustva po pitanju toga koliko je potrebno izdvojiti za školovanje dece. Ukoliko se planira školovanje u Srbiji, to i ne mora biti velika suma ako se upišu studije koje se plaćaju iz Budžeta Repulike Srbije i dete ima prava na studenski dom. Ukoliko nešto od ovoga izostane, onda su te sume znatno veće. Takođe, školovanje u inostranstvu ne mora biti preskupo, baš iz prethodno navedenih razloga, sa razlikom da je školarina plaćena iz stipendije a ne iz budžeta. Da li se planira studiranje samo osnovnih studija ili i master i doktorat… Uvek je dosta pitanja, a odgovori ne zavise samo od nas.“

Predlažemo da se na to ne gleda sa tačke “koliko je potrebno” već ”koliko ste u mogućnosti” da trenutno izdvojite.

Logično da što ranije počnete, to intenzitet štednje treba da bude manji. Više puta po malo je lakše nego manje puta po dosta.

Često se u praksi čuje: “Meni je najlakše da svaki mesec odvojim i zaboravim.”. Suštinski, to je najskuplji način. Svako osiguravajuće društvo, ukoliko sa njima štedite, naplaćuje određen procenat u odnosu na godišnju sumu štednje da biste vi imali komfor štednje na rate. Naučite sebe da štedite i uplatite jednom godišnje za tu namenu, a sakupljajte svakog meseca/nedelje/dana po neku sumu. Postoje ljudi koji obavljaju sezonske poslove za ovu vrstu štednje, te se onda uplata novca za štednju-osiguranje postavi tako da dolazi nakon prinosa iz tih poslova.

Kada je potrebno krenuti sa štednjom? – Što pre to bolje.”

Kako da znam šta je najbolje za mene i moju porodicu? – zaključak

Znaćeš šta je najbolje za tebe i tvoju porodicu tako što ćeš istražiti razne mogućnosti, „prednosti“ i „mane“, upoznati se sa detaljima i na osnovu tih informacija  i tvojih želja, preferencija i mogućnosti doneti odluku.

Već sam napisala  da ću na primeru pokazati da ne može da se uopšti šta je dobro, a šta loše. Na primer, ima osoba kojima izuzetno smeta što se kod osiguranja života „obavezuješ“ da uplaćuješ npr. 10-15-20 godina. Isto tako ima osoba koje upravo zato biraju osiguranje života jer ih to navodi da redovno uplaćuju i koje znaju da inače ne bi bile disciplinovane da odvajaju sa strane ako ne bi bilo „obavezujuće“.

U ovom tekstu sam više pisala o štednji kod banaka i mešovitom osiguranju života i prednost ovih načina štednje jeste da postoji zagarantovana kamata odnosno osigurana suma, što znači da znaš određeni iznos koji te sigurno čeka.

Druge opcije, kao ulaganje u investicione fondove, nekretnine, sopstveni biznis i slično – imaju svoje druge specifičnosti, i ne postoji garancija da će vrednost investicionih jedinica kod investicionih fondova, cena kvadrata stanova-kuće rasti, niti možemo biti sigurni da li će naš biznis da 100% povrati uloženi novac i donese željene prihode. Dakle, tu je drugačija vrsta rizika uključena, ali naravno i drugačija mogućnost zarade. 

O ovim drugim opcijama štednje i investiranja sa ciljem stvaranja fonda za školovanje (ili nešto drugo) predlažem da dalje istražiš relevantne izvore i posavetuješ se sa stručnjacima  da bi se upoznao/la sa mogućnostima i rizicima.

Na mom blogu možeš da pronađeš detaljan tekst o otvorenim investicionim fondovima u Srbiji ako te ta tema zanima.

Nadam se da je ovaj tekst razjasnio bar neke tvoje nedoumice i ukazao na to šta sve da sagledaš pri izboru štedno-investicionih proizvoda za školovanje (ili nešto drugo).

Ne treba žuriti sa izborom, a ne treba ni čekati predugo i čekati da skupiš „velike“ iznose. Najbitnije da stekneš naviku štednje ako se odlučiš da počneš da stvaraš neki svoj fond. 

Na mom blogu te čekaju i druge korisne informacije i saveti o štednji, investiranju, upravljanju finansijama. Ako želiš da savladaš osnove upravljanja ličnim finansijama i da saznaš još informacija o opcijama štednje i investiranja – možeš upisati i moj Online kurs o finansijama sa konsultacijama ili bez njih.

 

Autorka teksta je Karolina Herbut, finansijska savetnica, edukatorka i kouč koja pomaže fizičkim i pravnim licima, kao i njihovim zaposlenima da preuzmu kontrolu nad svojim finansijama, kreiraju pasivne prihode i dodatnu zaradu, uvećaju ušteđevinu i ostvare lične i poslovne ciljeve. Pronađite je na www.herbutkarolina.com

Karolinin tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.herbutkarolina.com i www.centarzamame.rs u samom tekstu i na kraju teksta.

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: