Centar za mame sproveo je Mama, kako si? Istraživanje o uticaju pandemije COVID-19 na mame kako bismo bolje razumele iskustva mama tokom globalne pandemije. Želele smo da saznamo i razumemo kako se majčinstvo menja za vreme pandemije, kao i kako te promene utiču na mame. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 12. februara do 2. marta 2021. godine na osnovu anonimne ankete u elektronskoj formi. 

Istraživanje je obuhvatilo poslednjih skoro godinu dana života, odnosno od dolaska korona virusa u našu zemlju, a objavljeno je simbolično na Međunarodni dan žena da ukaže na to da se u periodu krize, a globalna pandemija to svakako jeste, vrlo lako vraćamo na tradicionalne uloge i očekivanja. 

Mame koje su popunjavale anketu žive u Srbiji; njih 65,5% u velikom gradu, 26,4% u malom ili gradu srednje veličine, van grada ili na selu 8,1% i imaju od 31 do 40 godina (59,3%), od 41 do 50 godina (31,5%), od 20 do 30 godina (5%), odnosno 51 godinu i više (4,2%). Mame koje su popunile anketu imaju završen fakultet, master ili doktorat (66,6%), višu školu (12,6%), srednju školu (20,6%), i osnovnu školu (0,7%).

Zaključci istraživanja Mama, kako si

Život i organizacija života

Kada je reč o organizaciji života, više od pola ispitanih mama (60,9%) kaže da im je tokom pandemije komplikovanije da ispune svoje obaveze u odnosu na period pre pandemije, a manje od pola njih (47,5%) uspeva da ima aktivnost u kojoj uživa sama. Od onih koje uspeju da odvoje to vreme, njih 81,5% smatra da vreme koje uspevaju da odvoje nije dovoljno. Više od pola mama (58,9%) nema vremena za samostalnu fizičku aktivnost makar jednom nedeljno. 

Tokom pandemije 77,7% mama je imalo bliske prijateljice i prijatelje sa kojima su održavale redovan kontakt, ali njih 39,5% smatra da ih je pandemija udaljila od bliskih ljudi. Tokom pandemije se 72,2% mama oseća usamljeno ponekad ili često. 

68,5% mama ima osećaj kao da će pući jednom ili više puta nedeljno, a tek oko njih pola ima kome da se obrati za emotivnu ili logističku podršku kada se tako oseća. To je dovelo do toga da polovina ispitanih mama (50,6%) smatra da im je u nekom trenutku bila potrebna stručna psihološka pomoć. Od onih kojima je bila potrebna psihološka podrška, tek je jedna četvrtina dobija, dok je sličan broj njih koje ne mogu da je priušte. 65,5% mama prijavljuje da je pandemija loše uticala na njihovo mentalno zdravlje i da se sada osećaju lošije nego ranije. 

Naše istraživanje je pokazalo da je mamama tokom korone teže da se organizuju, da ispune sve svoje obaveze i da pronađu vreme za sebe. Više od pola ne pronalazi vreme za aktivnost u kojoj uživa, kao ni za samostalnu fizičku aktivnost, što između ostalog dovodi do toga da zabrinjavajući broj njih oseća kao da će pući i da im je potrebna psihološka pomoć. Dalji podaci će pokazati više zabrinjavajućih trendova, ali već ove uvodne brojke pokazuju da su mame na ivici. 

Rezultati istraživanja o uticaju pandemije COVID-19 na mame

Odnosi i snalaženje tokom pandemije

69,1% mama smatra da se uglavnom dobro snalazi u drugačijim okolnostima koje je pandemija nametnula, iako je njih 61,8% preuzelo veći deo dodatnih obaveza oko dece tokom pandemije, a slično toliko, njih 66,3% svoj raspored češće prilagođava školi, vrtiću i drugim obavezama oko deteta nego partner. 20,9% kaže da je partner više uključen oko obaveza oko dece nego ranije, ostale kažu da se njegova uključenost nije promenila od ranije. Svaka treća mama smatra da je pandemija više uticala na njen život nego na život njenog partnera. Oko pola mama smatra da pandemija nije promenila njene partnerske odnose, odnose sa decom kao ni odnose sa širom porodicom. Što se tiče osećaja ravnopravnosti u sopstvenoj porodici, on je ostao isti za 77,1% mama.  

Oko četvrtina mama smatra da ih je pandemija udaljila od njihovih i partnerovih roditelja. Pomoć šire porodice su imale oko 40% mama, isto toliko i nije, dok je preko 60% mama redovno pomagalo svojim ili partnerovim roditeljima. Za više od 60% mama pandemija nije imala uticaj na seksualni život u partnerskoj zajednici. 58,2% mama retko zastane i pohvali sebe za sve što radi, a njih 83% sebi redovno ili povremeno prebacuje za ono što nisu stigle da urade.  Kada treba da ocene da li se osećaju srećno, 51,4% mama smatra da su uglavnom srećne, 28,5% da su srećne ponekad, 18,8% su srećne uvek dok 6,2% mama za sebe kaže da nisu srećne.

Dok se uključenost mama i preuzimanje dodatnih obaveza značajno promenila za mame, vrlo malo se promenila za tate gde se tek svaki peti uključuje više nego pre pandemije. Ovo ukazuje da se u periodu krize ili izmenjenih uslova, vrlo lako vraćamo na tradicionalne uloge i očekivanja od žena. Nemogućnost da obave sve što se od njih očekuje, kao i nedostatak sigurnosti i prisustvo dodatnih briga, imaju loš uticaj na mentalno zdravlje majki. Takođe, na mame negativno utiču i očekivanja koja sama sebi nameću. 

Rezultati Istraživanja o uticaju pandemije COVID-19 na mame

Rad za vreme pandemije

Od mama koje su popunile anketu njih 81% je zaposleno stalno ili povremeno, i taj radni status se nije promenilo za skoro 70% mama. Pandemija je smanjila lična primanja za svaku petu mamu kao i porodična primanja za 35% porodica.  

Mame smatraju da 77% poslodavaca i poslodavki poštuje ili poštuje najviše što može preporuke kriznog štaba, ali se svaka četvrta koja radi na radnom mestu tamo ne oseća sigurno i zaštićeno. 54,5% mama smatra da poslodavci imaju realna očekivanja od njih, ali tek njih 44,4% koje rade od kuće kažu da se od njih ne očekuje da rade van radnog vremena. 

40,9% mama koje rade od kuće smatra da su manje produktivne, 39,2% su jednako produktivne, a 19,8% njih je produktivnije nego kada rade sa radnog mesta. Uzrok smanjene produktivnosti za skoro pola mama su obaveze oko dece za 47,7% mama, te 57% mama kaže da im je teže da usklade poslovne i porodične obaveze tokom pandemije.

55,1% mama nema adekvatan prostor za rad od kuće u nekretnini u kojoj živi, a dovoljan broj sredstava za rad i školu od kuće, kao što su kompjuteri, televizori i mobilni telefoni, nema 15,6% mama. 

Na osnovu dobijenih podataka zaključujemo da je rad tokom pandemije mamama bio otežan sa nekoliko strana. One koje su radile od kuće prijavljuju da su manje produktivne, kao i da nemaju adekvatan prostor za rad, a neke i sredstva za rad koja odgovaraju potrebama njihove porodice tokom pandemije. Ova informacija je posebno značajna, imajući u vidu da je veliki broj anketiranih mama visokoobrazovano, te da iz toga možemo da pretpostavimo da dolaze iz srednje ili više ekonomske klase i da pretpostavimo da bi ove brojke bile značajno gore za mame za mame sa porodicama sa manjim primanjima. 

Rezultati Istraživanja o uticaju pandemije COVID-19 na mame

Zdravlje mama i njihovih porodica 

Pristup javnim zdravstvenim uslugama smatra ima 50,6% mama i njihovih porodica. Više od pola mama, 51,7% nije obavilo redovan godišnji ginekološki pregled tokom pandemije, a 79,5% mama nije obavilo godišnji sistematski pregled. Svaka četvrta je primetila pogoršanje svog zdravlja u odnosu na pre pandemije. Lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama može da priušti nešto manje od pola mama. 

Psihički pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti i nemogućnost da provere svoje zdravlje u državnim zdravstvenim ustanovama ima veliki potencijal da ostavi dugoročne zdravstvene posledice po mame. 

Preporuke

  • Prva i jednostavna stvar koju možemo da uradimo je da razgovaramo o rezultatima. Mame se često osećaju usamljeno i često misle da samo one nešto ne uspevaju ili ne stižu. Znamo da mame nisu same i da ih sve brinu iste brige. Zato je veoma važno i da svaka mama to zna. Drage mame, budite nežne prema sebi.
  • Potrebna je veća uključenost očeva u celokupan život porodice, ne samo tokom pandemije, nego uvek. Porodica gde otac igra aktivnu ulogu je porodica koja je dobra za sve, za decu, za mamu, ali i za samog tatu.
  • Potrebno je da više razgovaramo o mentalnom zdravlju. Mentalno zdravlje nije tabu tema. Mora postojati besplatna psihološka podrška za one koji ne mogu da priušte da je plate. Ulaganje u zaštitu i podršku mentalnog zdravlja mama je ulaganje za celu porodicu, kao i ulaganje u prevenciju celokupnog zdravlja porodice.
  • Neophodna je veća rodna ravnopravnost u svakom segmentu društva.

Pogledajte detaljne rezultate istraživanja na Mama kako si rezultati

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: