Napisi u medijima o tretmanu žena po prijemu na kliniku, postupcima tokom porođaja i postporođajnog boravka u porodilištu izazivaju zebnju kod budućih majki i svakako navode na razmišljanje: “Da li ću biti jedna od onih majki koja će na društvenim mrežama i sa prijateljicama moći da komentariše kako sam imala ”kraljevski tretman” na porođaju ili ću biti jedna od onih koje ne mogu da nađu nijednu pristojnu reč da opišu kroz šta su prošle?”
Sve nas zajedno muči pitanje: Da li je u Srbiji realno očekivati primenu visokih standarda nege u bolnicama u koje nije ulagano više od decenije? Šta uraditi i kako funkcionisati u ekonomski ispošćenoj stvarnosti u kojoj dobri projekti, ideje i zakoni stoje kao svedočanstvo postojanja dobre namere?
Ova oblast je regulisana zakonima, opštim i posebnim, pre svega Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o pravima pacijenata, Zakonom o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja. Pored toga, ova oblast je regulisana i usmeravana Nacionalnim strategijama, poboljšavana projektima potpomognutim od strane EU, proveravana istraživanjima i nezavisnim evaluacijama.
Ipak, pitanje svakako ostaje – da li problem i nezadovoljstvo u ovoj oblasti zdravstvene zaštite kod korisnica ginekološko-akušerskih usluga zaista proizilazi iz nedostatka novca i loše ekonomske situacije generalno gledano ili se ta situacija samo koristi kao prikladno opravdanje za nemar?
Škole roditeljstva koje postoje pri domovima zdravlja igraju značajnu ulogu u pripremi trudnice za tako važan trenutak i sigurno doprinose boljoj komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.
Značajan pomak predstavlja i program ”baby friendly” bolnice koji predstavlja globalnu inicijativu Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a staru više od dve decenije, a ima za cilj da svakoj bebi obezbedi najbolji mogući početak života. Kod nas je uveden pre nekoliko godina akreditacijom i sertifikacijom bolnica, ali se u većini ne shvata ozbiljno i polovično se primenjuje.
Izgleda da se pored svih napora stvari sporo menjanju. Šta se najviše zamera danas, zameralo se i pre pet godina:
-Loša komunikacija sa zdravstvenim radnicima
-Nedostatak poštovanja
-Nedovoljno posvećeno vreme i pažnja
-Nedovoljna higijena
-Nerazumevanje za potrebe porodilja
I danas vlada mišljenje da je neophodno humanizovati odnose prema porodiljama, kako bi se njihovo iskustvo od prijema do izlaska iz porodilišta učinilo prijatnijim.
U skladu sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata, donet je i naš Zakon o pravima pacijenata koji vam, između ostalog, daje pravo da zahtevate kvalitetnu uslugu i da, ukoliko smatrate da vam je uskraćeno neko od prava predviđenih ovim Zakonom, možete uložiti prigovor.
Jednim od istraživanja o zadovoljstvu porodilja koje je sproveo “Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović-Batut” utvrđeno je, pored ostalog, da veliki procenat trudnica nije informisan o pravima pacijenata i pravu na prigovor, kao i da veliki broj trudnica nije adekvatno pripremljen za porodilište na nivou primarne zdravstvene zaštite.
U Glavi II Zakona o pravima pacijenata navedena su vaša prava: pravo na informacije, dostupnost zdravstvene zaštite, kvalitet usluge, bezbednost pacijenta, drugo stručno misljenje i dr., a Članom 30 istog zakona i mogućnost njihove zaštite prigovorom zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivaču private prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata.
Upoznavanje sa ovim pravima omogućiće vam da ravnopravno komunicirate sa zdravstvenim radnicima i sačuvate samopoštovanje kroz aktivno ucešće u postupku.
Zakoni značajni za regulisanje ove oblasti su:
-Zakon o zdravstvenoj zaštiti kojim se uređuje sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zaštita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znacaja za organizaciju i sprovodjenje zdravstvenezaštite.
-Zakon o zdravstvenom osiguranju kojim se uređuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana, obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i druga pitanja od značaja za sistem zdravstvenog osiguranja.
–Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja – stvoreni su uslovi za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu dece do 18 godina starosti, trudnice i porodilje u periodu do 12 meseci po rođenju živog deteta, osiguranih lica koja pravo na zdravstvenu zaštitu ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja nemaju overenu zdravstvenu knjižicu.
–Zakon o pravima pacijenata kojim se uređuju prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštitetih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata.
Prava pacijenata:
-Pravo na dostupnu i kvalitetnu uslugu
-Pravo na informacije o stanju svog zdravlja, informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarenje tih prava
-Pravo na preventivne mere
-Pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge
-Pravo na bezbednost
-Pravo na obaveštenje radi donošenja odluke da li da pristane ili ne na određenu proceduru
-Pravo na slobodan izbor
-Pravo na drugo stručno misljenje
-Pravo na privatnost i poverljivost
-Pravo na pristanak
-Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
-Pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta
-Pravo da učestvuje u medicinskom istraživanju
-Pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacioniranu zdravstvenu ustanovu, osim u slučajevima propisanim zakonom
-Pravo na olakšanje patnji i bola
-Pravo na poštovanje pacijentovog vremena
-Pravo na prigovor
-Pravo na naknadu štete (ne može se unapred isključiti ili ograničiti)
Više informacija i kompletan tekst zakona možete pronaći ovde.
Autorka teksta je Mirjana Antić, pravnica i volonterka Centra za mame
Leave a Reply