Pogrešno je verovanje da dovoljan broj žena i fema u kompaniji znači da ta kompanija automatski nije seksistička ili femefobična. To je zapravo apsolutno neistinito, pogotovo ukoliko je podražavanje muškaraca jedini način da te žene i feme napreduju.

Pojmove „ženstveno“ i „muževno“ koristim onako kako ih društvo označava. „Ženstveno“ podrazumeva negovanje, vrednovanje međuljudskih odnosa, emotivno povezivanje sa stvarima i pojavama, a „muževno“ – nedostatak ispoljavanja emocija, agresivnost, postavljanje sebe iznad drugih.

Feme su osobe koje se identifikuju kao femme, uglavnom iz razloga koji daju prioiritet, cene ili otelotvoruju elemente koji su označeni kao „ženstvenost“. Neke feme se identifikuju sa ženama, druge sa muškarcima, neke se izjašnjavaju kao nebinarne ili dženderkvir, a neke samo kao femme.

Ja sam femme koja uživa mnogo privilegija na poslu zahvaljujući obrazovanju i beloj koži. Shvatila sam da postoje stvari koje sam istovremeno radila svesno i nesvesno boreći se protiv femefobije koju sam iskusila i kao aktivistkinja i kao radnica. Evo nekih saznanja koja su mi pomogla da se izdignem iz situacije kada mogu, ili kada ne mogu, da se nosim sa njom.

Shvatite da je „profesionalizam“ heteropatrijarhalno sranje bogatih belih ableista

Klopka u vezi sa profesionalizmom je traženje načina da se ojača norma belih muškaraca. Ne govorim o veštinama koje su vam potrebne da dobro obavljate svoj posao. Govorim o stvarima poput obaveze da odeća bude savršeno opeglana, obaveznom osmehu na licu (koji se uglavnom samo od žena očekuje) i činjenici da je profesionalnije da ne budete osoba koja ima emocije i telo.

Moje telo nije profesionalno. Mnogo se znojim, moram da pijem dosta vode zbog lekova koje koristim, pa idem često u toalet, i nebitno koliko se trudim, uvek uflekam odeću, a ukoliko ne nosim rolku, gotovo je nemoguće da sprečim da mi grudi ne ispadnu. Ništa od ovih stvari ne utiče na veštine koje su važne za obavljanje mojih poslova, iako se one i dalje smatraju „neprofesionalnim.“ Razmislite dobro o tome kako ispoljavamo „profesionalizam“ i kome to pomaže, a koga povređuje.

5 načina da stvorite radno okruženje prilagođeno i ženama

Posmatrajte emocije kao znak snage, a ne slabosti

U domenu pravosuđa, jedna od najgorih stvari koje možeš da uradiš kao žena je da plačeš na sudu. Međutim, sposobnost empatije sa drugima je zapravo velika snaga u mnogim drugim oblastima rada. Ipak, sposobnost empatije je često devalvirana i gotovo nikada se ne učimo njoj, osim u poljima koja su unapred određena kao „ženska“.

Za pravnike čak postoje časovi na kojima se žene podučavaju da budu „samouverenije”, iako retko gde postoje časovi koji uče muškarce kako da osnuju i održe veze sa klijentima.

Ukoliko imate privilegiju i moć da to uradite, možete pomoći u kreiranju radnog prostora koji će pomoći ljudima da poslu pristupe celokupnim bićem – a to podrazumeva i emocije. Normalizujte postojanje kompletne osobe sa osećanjima, bilo da je to privatno, sa svojim kolegama, ili javno, ukoliko ste nadređeni u firmi.

Prepoznajte, potvrdite i nagradite emocionalni rad

Mnogi od nas rade stvari na poslu koje nisu deo naših poslova. Postoji li neko u vašoj firmi ko uvek nastoji da pomogne novim kolegama i da ih zaštiti ako treba? Postoji li neko od koga kolege stalno traže savet? Postarajte se da taj rad bude prepoznat i nagrađen.

Dok kapitalizam koristi novac da definiše važnost različitih vrsta poslova, ljudi ne funkcionišu na taj način. Zapravo je femefobično priznavati jedino određene vrste rada na radnom mestu. Prepoznajte emocionalan rad svojih kolega u teškim situacijama.

Čak i verbalno uvažavanje saradnika za posao koji je „nevidljiv“ čini razliku. Ukoliko imate moć u instituciji, postarajte se da ovi saradnici budu i finansijski nagrađeni, jer je važno i da ova vrsta posla teče glatko.

Znajte da dres kodovi osnažuju opasne norme

Dres kodovi su problematični iz mnogih razloga! Oni su klasistički, ableistički, rasistički i mizogini.
Mnogi dres kodovi imaju različite standarde za „žene“ i „muškarce“, što ne samo da ojačava rodnu binarnost, već osnažuje i činjenicu da se od žena očekuje da izgledaju na određeni način (obično mnogo „radnije“) od muškaraca. Ovi kodovi takođe ne dozvoljavaju ljudima da izraze svoj rod.

Krupnijim femama i drugim osobama sa „neusaglašenim“ telima posebno je teško kada je odevanje u pitanju, jer moramo više da se potrudimo i potrošimo više novca kako bismo pronašle stvari koje nam odgovaraju. Takođe, treba da vodimo računa da nas odeća pokriva na adekvatan način, o čemu mršaviji ljudi ne moraju da razmišljaju.

Košulja sa blagim, nisko sečenim v-izrazom može da bude u redu za nekoga sa manjim grudima, ali ako su tvoje grudi veće, ovakva košulja postaje „neprikladna” veoma brzo. Tako da, uradite šta god možete da ukinete dres kodove, dovedite ih u pitanje (i kršite ih) kada god ste u mogućnosti.

5 načina da stvorite radno okruženje prilagođeno i ženama

Ne budite jezički policajac

Najsposobnija osoba u kancelariji možda koristi uptalk (način govora u kojem govornik uglavnom koristi izjavne rečenice uz povišenu intonaciju na njihovom kraju, kao da postavlja pitanja). Radnik koji najviše obećava, možda prečesto koristi poštapalice. Najpametnija osoba u vašoj kompaniji možda koristi sleng.

Kritikujući jezičke stilove koje koriste žene i/ili ljudi različite boje kože su seksistički i rasistički.

Očigledno je da neki poslovi zahtevaju da jezik odgovara (uglavnom proizvoljnim) standardima. Koristim opušteniji način govora koji podrazumeva mnogo „internet govora” i zastarelog slenga. Ovo često vodi do toga da me ljudi potcenjuju. Razmislite o ljudima koje srećete svakodnevno i pretpostavkama koje vi o njima dajete na osnovu jezika.

Kapitalizam je inherentno femefobičan zato što vrednuje pojedinca i takmičarski duh umesto kolektivno blagostanje i saradnju. Dok mi radimo na uklanjanju ovog okrutnog sistema, i dalje moramo da zarađujemo za svoj hleb, a to za mnoge od nas znači zadržavanje posla koji je deo tog sistema.

Za feme, ovo često podrazumeva dane u kojima je mikroagresija izražena, nepriznatu emocionalnu radnu snagu, generalno potcenjivanje i omalovažavanje.

Mnogi od nas nemaju moć da bilo šta promene povodom toga, ali nadamo se da će prepoznavanje načina na koji femefobija funkcioniše, moći da nam pomogne da imenujemo ugnjetavanje i pronađemo strategije za suočavanje i otpor.

Međutim, svi koji imaju privilegije zahvaljujući moćnoj poziciji na svom poslu, u aktivizmu, umetnosti, ili bilo gde, gde se događaju ovakve vrste agresije, trebalo bi da iniciraju i sprovedu promenu radi kulture koja ceni ženstvenost, podjednako koliko ceni i muževnost.

 

Tekst prevela Milena Ilić Mladenović sa Everyday Feminism

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: