Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, čije su izmene mnogi obećavali, ovog jula slavi treći rođendan. Otkako je stupio na snagu, nije se nimalo promenio, bez obzira što su obećanja da će ubrzo biti promenjen pljuštala sa svih strana. Deca koja su se rodila u isto vreme kao i Zakon, do sada su naučila i da hodaju, i da crtaju, i da koriste nošu, a Zakon se nije pomerio sa mrtve tačke. 

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je najvažniji Zakon za porodice u Srbiji zato što se njime reguliše funkcionisanje svega vezano za porodice – trudničko i porodiljsko bolovanje, nega deteta, roditeljski i dečji dodatak i još mnogo toga. To je Zakon koji se tiče svake trudnice, porodilje i njihovih porodica, Zakon koji je u javnosti predstavljan kao podstrek rađanju.

Nije nam poznat tačan broj porodica koje je verzija Zakona koja se sada primenjuje oštetila, ali znamo da je negativno uticao na oko jednu trećinu porodilja i njihovih porodica. Njime su posebno oštećene žene koje nisu radile 18 meseci u kontinuitetu, mame preduzetnice, majke dece sa invaliditetom, porodilje koje imaju veću platu od 3 prosečne…

Želimo državu za SVU našu decu

Iako Zakon nije promenjen, ne možemo reći da se baš ništa nije dešavalo; samo se nije dešavalo ono što treba. U poslednjih mesec dana desile su se tri stvari vezane za ovaj Zakon. 

  • Prvo, sredinom decembra prošle godine, Ustavni sud je zaključio da Zakon diskriminiše samo poljoprivredne osiguranice od kojih traži da moraju imati 24 meseca radnog staža da bi imale punu platu na porodiljskom. Bilo je više inicijativa za ocenu ustavnosti ovog Zakona, ali na njih se Ustavni sud nije osvrnuo i odbio je da odlučuje o svim drugim diskriminatornim delovima Zakona. Odlukom da ne deluje, Ustavni sud nam je još jednom potvrdio da je pre svega politički sud i da će, kada treba da bira da li će štititi one na vlasti ili građane, izabrati ove prve.  
  • Drugo nedavno dešavanje oko Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je da je Zakon promenio adresu stanovanja i da je sada za njega zaduženo novoosnovano Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji umesto dosadašnjeg Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Kako nas pouzdani izvori obaveštavaju, Ministarstvo za brigu o porodici zaista brine o porodici, ali onoj stranačkoj. Već nedeljama traju pregovori oko stranačkog zapošljavanja kadra stranke iz koje dolazi ministar i kojoj je pripalo ministarstvo u međupartijskom dogovoru. To u praksi znači da kadar iz Ministarstva rada koji je radio na Zakonu još uvek delom nije raspoređen, a da će na novom Zakonu raditi ljudi koji su se za mesto u Ministarstvu kvalifikovali lepljenjem plakata i deljenjem promotivnih olovki i blokčića, a ne svojim znanjem i iskustvom. Jasno nam je da će onda biti potrebno vreme da se novozaposleni upoznaju sa svim i da nauče kako stvari funkcionišu, a naši izvori nam kažu da od Zakona svi beže zato što je obiman i zahtevan. Dok oni uče i snalaze se u novom, partijski dodeljenom okruženju, porodice će sačekati. 
  • Poslednja loša vest o Zakonu došla je sa strane portala Bebac.com, koji nam je svima skrenuo pažnju na to da je stav navedenog ministarstva da će SVE porodilje, čiji su poslodavci iskoristili meru podrške privredi i odložili plaćanje poreza i doprinosa za zaposlene na 4 ili 5 meseci, dobijati značajno umanjenu platu tokom porodiljskog odsustva. Mera koja svakako pomaže poslodavcima i poslodavkama ne pomaže trudnicama i porodiljama, i po stavu navedenog ministarstva da su porodilje “kolateralna šteta” oštetiće ih na sledeći način: 

Poslodavci i poslodavke mogu da odlože plaćanje poreza i doprinosa za ukupno 5 meseci: mart, april, maj i jul, avgust, ili april, maj, jun i jul, avgust 2020. godine. Sve trudnice i porodilje koje su trudne ili su se porodile od prošle godine i čiji su se poslodavci odlučili da koriste ovu povoljnost, odnosno kojima ovi meseci ulaze u 18 meseci na koliko se računa prosek, biće oštećene zato što će im opštine za ove mesece računati nula dinara, koja će značajno umanjiti njihova primanja, u trenutku kada su one i njihove porodice računale na svoju platu i kada ne mogu da urade ništa da datu situaciju promene.

Na primeru porodilje koja zarađuje minimalac od 30,000 dinara, evo kako to izgleda u praksi.

Primer: 

Žena u februaru 2021. godine otvori trudničko bolovanje, posle 18 meseci rada u kontinuitetu i plate od 30,000 dinara. Naknada koju će primati obračunava se prosekom od 18 meseci i samo za mesece za koje su plaćeni porezi i doprinosi. Za mesece za koje nisu plaćeni porezi i doprinosi, obračunava se 0 dinara. Ako je njen poslodavac koristio pravo koje je omogućila država i odložio plaćanje poreza i doprinosa za npr.  4 meseca, u obračun njene naknade zarade ulazi 14 meseci.  

14 meseci x 30 000 dinara = 420 000 dinara

Kada tu cifru podelimo sa 18 meseci na koji se računa prosek i tokom kojih je ona radila i zarađivala svoju teško zasluženu minimalnu zaradu, njena naknada na porodiljskom odsustvu biće 23,333 dinara umesto 30,000 dinara. Takva žena biće, kako je nedavno ministar Dmitrović, čiji je posao da brine o porodici na Tviteru rekao, kolateralna šteta. Ovakva izjava ministra pokazuje ili očigledno nepoznavanje propisa ili očiglednu nameru države da ponovo zakine mame (očigledno, jer ih i dalje smatra kradljivcima, kao pri donošenju ovog Zakona).

Naime, Uredba kojom su i propisane navedene pogodnosti za poslodavce je vrlo jasno propisala da te pogodnosti nikako ne smeju da idu na štetu mamama i da one nikako ne smeju da budu kolateralna štetaKonkretno, član 4 stav 4 navedene Uredbe predugačkog naziva (Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2020 i 60/2020) ) jasno kaže: 

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.”

Nakon što su saznanja portala Bebac.com objavljena, oglasio se Ministar finansija Siniša Mali i izjavio kako porodilje neće biti oštećene i da će se uraditi sve da se propust ispravi. Propust je nastao tako što su na mestima gde se odlučuje postavljeni ljudi koji nisu tu došli svojim znanjem već zaslugama druge vrste i koji nisu imali znanja da skrenu pažnju Ministarstvu finansija i Ministarstvu pravde kada je bilo potrebno.

S tim u vidu, Centar za mame poziva mame da se informišu o svojim pravima i da budu sigurne da opštine gde stanuju sprovode propise kako treba, kao  i da, ako im je bilo šta sumnjivo, zahtevaju od opština da u svetlu navedenih propisa i izjave ministra finansija zahtevaju nova rešenja. Teško je zamisliti da će se opštinski organi sami setiti da svima provere i isprave rešenja. 

Ipak, ne možemo reći da je sve samo crno, jer da je ta porodilja recimo ministarka u Vladi Srbije ili poslanica u Skupštini Srbije, njena plata bi pod ovim Zakonom bila veća, zato što su nedavno svi ministri i ministarke, kao i poslanici i poslanice, dobili uvećanje plata u proseku za 10 do 30 odsto. 

Centar za mame još jednom apeluje da se ovaj Zakon promeni u najhitnijem postupku.

Ključni problemi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom na koje Centar za mame želi da ukaže su sledeći:

  1. Ne postoji garantovani minimum porodiljske nadoknade za porodilje koje su radile manje od 18 meseci u kontinuitetu, te je zbog toga oko trećina porodica prve nedelje i mesece života svoje dece provelo razmišljajući kako da plati najosnovnije stvari potrebne za život. Neka od rešenja ovog problema koje predlažemo su:
    a) Skraćivanje perioda izračunavanja proseka na 12 meseci, kako je bilo u starom Zakonu
    b) Ubacivanje republičkog minimalca u izračunavanje proseka za mesece kada porodilja nije radila
    c)Postavljanje granice ispod koje ne sme da se ide sa primanjima tokom porodiljskog, na primer minimalac bez obzira na uplaćene doprinose.
  1. Porodilje koje imaju primanja veća od 3 prosečne plate, ovim Zakonom su posebno oštećene. Za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog odsustva sasvim dovoljne 3 prosečne plate, iako su one i njihovi poslodavci plaćali poreze i doprinose na 5 prosečnih plata. Ovih žena je u Srbiji tek nešto više od 400 i svaka je, svakog meseca, uskraćena za više od 90.000 dinara od novca koji je zaradila. Centar za mame smatra da je rešenje ovog problema vraćanje na stari zakon, gde su ove mame primale do 5 prosečnih plata, za koliko su i plaćale poreze i doprinose. 
  2. Mame preduzetnice su oštećene zato što nemaju pravo na dve godine porodiljskog odsustva za treće i više dece, te je važno da i one imaju ista prava kao druge porodilje. 
  3. Roditeljima dece sa invaliditetom oduzeto je pravo na naknadu za odsustvo sa posla, odnosno prisiljeni su da biraju između toga i naknade za tuđu negu i pomoć, iako je reč o različitim vrstama naknade. Zakon trenutno od roditelja dece sa invaliditetom traži da biraju (u slučaju odsustva s posla) između naknade za odsustvo i tuđe nege i pomoći. To su dva odvojena prava i ne mogu se međusobno poništavati. Centar za mame smatra da i ova odredba treba da bude obrisana iz Zakona.

Na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiji stoji da ono prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti politike nataliteta, kvaliteta života i produžetka života.

Ovakvim merama ono ne samo da ne ispunjava ništa od navedenog, nego unazađuje položaj porodica koje su već u teškom stanju, ne misleći ni na roditelje, a ponajmanje na decu koja će za koju deceniju voditi ekonomiju ove države i donositi zaradu svojim porodicama, firmama, zajednici i državi.

Kako će Srbija izgledati ako se ta deca ne rode ili se rode negde drugde?

Želimo Srbiju za SVU našu decu!

Go Ahead, Leave A Comment

Name *: Mail *: won´t be published Website
Comment*: